-
Pišem, dakle postojim
Novo jutro! Toliko simbolike u te dve reči. Novi početak za nas dve, čiji se životni putevi prepliću poslednjih godina. Novi poslovni izazov u koji zajedno ulažemo pola veka novinarskog iskustva. Nova mogućnost da svoje stavove, razmišljanja, opažanja i kritike javno iznesemo, bez bojazni da će to iz bilo kog razloga biti cenzurisano ili sankcionisano. Nova nada da sve što poželiš jakom voljom možeš i da ostvariš. Od ideje do realizacije prošle su dve nedelje. Da, hoćemo da pišemo, to oduvek i radimo. Pa, zašto to onda ne bi bilo nešto samo naše? I prethodne sajtove koje smo radile, a digle smo ih praktično od nule, smatrale smo svojom decom.…
-
Slažem slagalicu svog života
Za nekog ko je ceo svoj radni vek proveo u redakciji, žonglirajući s vremenom, rokovima, sagovornicama, temama, izazovima, pisanje je nešto što je utkano u svaku poru, svaku misao. Opsednutost vestima, ljudima i događajima jednostavno te ne napušta. Svesno sam napustila redakciju i tek tada shvatila da život postoji i van televizije. I dalje sam panično menjala kanale, proveravala agencije i vesti na netu, osluškivala šta čaršija priča...Novinarstvo kao virus ostaje u tebi, čak i kada ne želiš da više bude deo tvog bića. Ideja da pokrenemo blog tinjala je u Slađi i meni čitavo prošlo leto. Mislim da sam tada prvi put ozbiljno počela da čitam blogove koje sam…
-
Godina prođe
Kako su krhki naši životi i kako je sve u njima relativno. I vreme, i događaji. Prošle jeseni u ovo vreme Slađa i ja smo sa Majom i Dacom proslavljale buđenje Novog jutra, našeg čeda koje smo lickale, mazile, ulepšavale do iznemoglosti. Koliko smo ponosa, nade, ljubavi i profesionalnog žara utkale u blog to samo mi znamo. Svaku napisanu reč vagale smo obe, brižljivo birale fotografije, dok je Maja brinula o tehničkim detaljima. Blog je od samog početka imao i svoju fejsbuk stranu, sa vedrim i optimističnim mislima. Bile smo iznenađene pažnjom koju je Novo jutro izazvalo, čitali su nas i oni koji nas vole i podržavaju, ali i oni…
