-
Tatin model
Devojčica u crvenoj haljinici, sa crvenom mašnom u kosi, rukom pruženoj ka crvenoj ruži, a ispred manastira Pokajnice kod Velike Plane, to sam ja! Model svog tate fotografa, na prvoj razglednici sa četiri ili pet godina. Na njenoj poleđini uobičajeno naziv objekta, izdavač fotografije i… snimio: R. Mihajlović. Naravno piše sve što je potrebno, a da je devojčica na razglednici njegova kći znala je moja mama, poneko od rodbine, prijatelja i normalno ja. Sada kada gledam svoj prvi profesionalni angažman izazvan željom mog oca da kompozicija na razglednici ima osim objekta i ljude, kao da čujem njegov glas „ajde sad kao bereš tu ružu“. Tako je to nekada bilo, moj…
-
Godina prođe
Kako su krhki naši životi i kako je sve u njima relativno. I vreme, i događaji. Prošle jeseni u ovo vreme Slađa i ja smo sa Majom i Dacom proslavljale buđenje Novog jutra, našeg čeda koje smo lickale, mazile, ulepšavale do iznemoglosti. Koliko smo ponosa, nade, ljubavi i profesionalnog žara utkale u blog to samo mi znamo. Svaku napisanu reč vagale smo obe, brižljivo birale fotografije, dok je Maja brinula o tehničkim detaljima. Blog je od samog početka imao i svoju fejsbuk stranu, sa vedrim i optimističnim mislima. Bile smo iznenađene pažnjom koju je Novo jutro izazvalo, čitali su nas i oni koji nas vole i podržavaju, ali i oni…
-
Heroj svakodnevice
Toplo letnje veče, kad iz usijanog betona isijava sva vrelina prikupljena prethodnih dana, provešćemo u Biljinoj bašti nadomak park šume, dogovoreno je jutros. Od ulazne kapije prvo sam primetila Dacinu frizuru. Umesto neobičnog konjskog repa ili nehajno puštene kose, na lice joj je padalo tek nekoliko čuperaka. Pomislila sam u prvi mah da je kosu drugačije vezala. A onda sam zanemela. Umesto duge, raskošne crne kose sada joj je lice krasila šarmantna kratka frizura. Donirala sam kosu, objasnila je nehajno, kao da je reč o nečemu običnom, svakidašnjem. Takva je Daca. Skromna i tiha i kad uradi veliko delo. Kosu je donirala u kampanji „Kilometar kose“, kako bi deci i…
-
Zaječarska duša Nenada Ciganovića
Kad nabrajaju znamenite sugrađane koji su bili neizostavni deo kulturnog, sportskog ili političkog mozaika srpske scene, mnogi Zaječarci staviće na prvo mesto barda srpskog glumišta Zorana Radmilovića. Živim u zgradi na raskrsnici „Hajduk Veljkove“ i ulice koja nosi ime ovog znamenitog Zaječarca. Tu je i kuća u kojoj je proveo detinjstvo i mladost i na kojoj je njegova glumačka bolja polovina Mira Banjac 1993. otkrila tablu na kojoj piše „Ovde je živeo Zoran Radmilović, glumčina“. Tu, na raskrsnici ovih dveju ulica, u zgradi do moje živeo je još jedan srpski glumac, poznat široj publici po ulogama koje je ostvario u domaćim filmovima i serijama, ali koga u tim nabrajanjima Zaječarci,…
-
Vreme je za kafu
Lagano ispijam popodnevnu kafu. Običnu, crnu, slađu, s malo mleka. Gustiram je čitav sat, lagano, dok listam ženski časopis. Premeštam šoljicu iz jedne u drugu ruku dok okrećem stranice, gledam fotografije, pročitam po koji pasus. Misli mi se iznova vraćaju na kafu. Nisam zavisnik, mogu da je se odreknem u bilo kom trenutku, ali za mene je uživanje u kafi mnogo više od pukog ispijanja tople, ili hladne, crne tekućine. Više je deo intime, nego svakodnevna rutina, i zato mi je važnije sa kim delim svoju privatnost od toga gde i kakvu kafu pijem. fototgrafija: twitter.com Najčešće kafenišem sa drugaricama. Priča sama ide. Od najbezazlenijih zapažanja stvari koje nas okružuju, do…
