-
Ove ptice ipak polete
Dugo smo želele da posetimo jedno lepo mesto u Boru o kojem se premalo priča. Ustanova za dnevni boravak dece ometene u razvoju „Mozaik“ Bor dočekala nas je širom otvorenih vrata i srca! Okitili su jelku malo ranije, da nas i ona dočeka! Ovde, već kako kog dana, boravi od 25 do 30 devojčica i dečaka. Najmlađi ima 5 a najstariji 26 godina. U toj porodici ima dece sa Daunovim sindromom, autistične, sa Retovim sindromom, dece sa lakim, umerenim i teškim intelektualnim smetnjama u razvoju, ali i kombinovanim invaliditetom, cerebralnom paralizom. I svi su iskreni i divni. Svako je priča za sebe. Kod njih nema tajni i sve se čini…
-
Direktor RTB -a opet menja politički dres?
Bliži se dan kada će svečano, kako i dolikuje, u Boru biti presečena crvena vrpca, simbol dobro odrađenog posla. Reč je o jednoj od finansijski najtežih investicija (oko 500 miliona dolara), izgradnji nove topionice u Boru. Ona će, kako je godinama najavljivao generelni direktor RTB –a, Blagoje Spaskovski, konačno od Bora i okoline napraviti eko oazu i ptice će ponovo pevati. Jeste da su rokovi odavno prevaziđeni, kao i početna suma. Sve to zahvaljujući Spaskovskom koji je pre godinu i po dana, preleteo iz URS –a, preko DS – a u SNS i uspeo da ubedi Aleksandra Vučića da država zalegne i doturi još brdo para. Sada je došlo vreme…
-
“Prijateljstvo se ne bira, ono biva”
Šta je, zapravo, prijateljstvo? O tome nas ne uče u školi. Niti nam roditelji umeju objasniti. Jednostavno se desi. I traje, ako je pravo. Može prijatelj otići bilo gde, možda ga nikada više ne sretnemo i ne čujemo a ipak on ostaje u nama. Jer nas je obasjao nekim svojim suncem i učinio boljim osobama. Ja sam, nažalost, imala nesreću da sve tri prijateljice izgubim. Jasmina je sa mnom išla u osnovnu školu od šestog razreda. Nekako sam odmah znala da je to to i na početku godine sela sa njom u klupu. Skromna, mirna i tiha, neprimetna. O sebi je govorila retko, da je iz Dalmacije ali je otac,…
-
Monstrumi vrebaju sa svih strana
Da li je Srbija ponovo šokirana monstruoznim ubistvom? Treći put, za samo nekoliko meseci, na najstrašniji i najsvirepiji način oduzet je još jedan mladi život. Tijani Jurić (15) i Ivani Podraščić (14) pridružila se Dragana Ćirić (18) koju je do smrti pretukao a neki kažu zadavio (kao da ima razlike) Čedomir Đ.(66) iz Salaša kod Zaječara. Tijana Jurić pronađena je nakon 13 dana potrage Izvor fotografije : doznajemo.com Njih tri su platile danak psihopatama, bolesnim umovima, degenericima. Muškarcima – krvoločnim manijacima. Prema do sada utvrđenim činjenicama, Dragana je ubicu poznavala i bila u nekakvoj vezi jer je pouzdano utvrđeno da se zločin dogodio u njegovim kolima. Šta je nagnalo ovu mladu…
-
NASA bi da nas nasanka!
Bila sam klinka, desetak godina, kada sam babu zatekla u kuhinji da sedi za stolom i – pegla. Gledam i ne verujem, ali sam prećutala. Onda je ponovo vidim kako čisti šargarepu, secka luk i slično a sve – sedeći. Postavila je na dohvat ruke materijal i pribor.Tu već nisam izdražala pa je pitam kako može da radi dok sedi. I zašto? Odgovor na to ključno zašto (i u životu) dobih odmah: “Eh, dete moje, kad god možeš čuvaj noge, najgore je stajanje u mestu”. I da znate da je bila u pravu: kod svih osoba čiji posao zahteva stajanje u mestu vremenom stradaju noge, pojave se otoci, proširene vene,…
-
“Čekaj, stani, pazi…vidi, evo, gledaj!”
Da li vas čudi podatak da u Srbiji, konkretno u Boru, postoji firma koja je, sa samo jednim zaposlenim, u 2013. godini ostvarila neto dobitak od preko 28 miliona dinara? U APR-u ona je registrovana kao BEOTON R DOO BOR. Navodno, bavi se izvođačkom umetnošću. Izvor fotografije: apr.gov.rs/ screenshot Estrada je unosan posao, malo rada – a mnogo para, mislim se ja. Baš da vidim kako je moguće da jedan zaposleni zaradi toliko, ko li je taj sposobnjaković? Uđem na APR, potražim firmu – kad tamo DVOJE sposobnjakovića, gospođa Anka Mirković i gospodin Dragomir Mirković. Poznati i kao roditelji predsednika Skupštine Grada Zaječara, Saše Mirkovića, svima nam znanog estradnog menadžera. Dakle,…
-
Deda Mraze, donesi nam…RADOST!
Nema potrebe da se kladimo. Svi znamo da su naša nestašna i, ponekad, neposlušna mala deca najbolja u – decembru. A znamo i zašto. Tu je negde Deda Mraz koji ih posmatra i ocenjuje jesu li bili dobri pa da im donese željenu igračku. O čemu danas naše ćerkice i sinovi maštaju? Jesu li za lutkice i autiće koje smo mi nekada priželjkivali, loptu, bojanke, batu ili seku? Ne znam, samo slutim da to nije više u modi. Bar ne u uzrastu od sedam – osam godina. Video igrice, mobilni, pa neki bicikl sa xy brzina, tablet, laptop…to su, bojim se, želje naših mališana. Ništa novo pa ni strašno, reći…
-
Bravo Veljo majstore!
Kad bi se, kojim čudom, sprovela anketa o najnesposobnijem i nabezobraznijem ministru u aktuelnoj srpskoj Vladi, moj favorit, i pored žestoke konkurencije, bio bi magistar Velimir Ilić. Sa toliko glupavih izjava i poteza, ipak, nije ovenčan nijedan. Kad malo bolje razmislim, on ustvari još nije savladao pojam “vanredne situacije” pa mu predlažem da to uzme za svoju doktorsku tezu. Najnoviji ali ne i jedini primer Veljinih lupetanja svakako je, bez sumnje vanredna situacija u rudarskom Majdanpeku. Nije da on ne zna gde je, dolazio je u predizbornim vremenima i obećavao kule i gradove. Sada kad, ako nikako drugačije, ima bar moralnu obavezu da se pojavi među tim promrzlim i besnim…
-
Najgore je kod očiju biti slep
Prošlo je od tada skoro pet meseci. Sticajem okolnosti, koleginica i ja dobile smo poziv od Branka Lukića iz Humanitarnog radija Kragujevac da gostujemo kod njih i pričamo o Zaječaru. Po čemu se izdvaja, po čemu je poznat. Prilika koja se ne propušta, odmah smo na spisak stavile naš čuveni arheološki lokalitet Feliks Romulijanu, Zoranove dane, Gitarijadu, pozorište, Park šumu Kraljevica, Popovu plažu… i sve ono što grad na Timoku čini jedinstvenim. Naravno pripremile smo i podatke o socijalnoj zaštiti, radu humanitarnih organizacija, udruženja i slično. Ono što nismo znale a ruku na srce ni očekivale, u Humanitarnom radiju koji je ustvari improvizovan u jednoj prostoriji radila su samo dvojica…
-
Sreća je…kad nisi gladan!
Pre izvesnog vremena prijateljica mi, pričajući o neprijatnostima koje je doživela kao turista, onako usput kaže: „Prvi put sam u životu osetila glad, nisam do sada znala kako je to biti gladan“. Ništa na ovu opasku nisam odgovorila mada me je, moram priznati, u najmanju ruku iznenadila. A onda sam shvatila da ona samo živi nekim prosečnim, normalnim životom. U Srbiji u kojoj se 11 hiljada mališana hrani u narodnim kuhinjama i to im je jedini obrok dnevno. Gde je 700 hiljada siromašnih a 100 hiljada živi ispod minimuma egzistencije! Svaki četvrti građanin, odnosno 1, 8 miliona ljudi živi na granici siromaštva. To je stopa od 24, 6% što plasira…
