-
Bravo za nas!
Građani Srbije i dalje bespogovorno veruju Srpskoj naprednoj stranci i njenom lideru a našem premijeru Aleksandru Vučiću! Malo malo pa se oglasi neka nezavisna agencija sa natpolovičnim oduševljenjem ispitanika. Rejting ne pada ni kod penzionera ni kod državnih činovnika čije će koverte oko Nove godine biti tanje. Bravo za njih! Analitičari se svojski trude i utrkuju da nam dokažu kako je u Srbiji najvažnije da vlast može biti spokojna. Ima još prostora za bolne rezove, tvrde ekonomisti, a Tadić i Nikolić ovakvu franatičnu naklonost birača mogu samo da sanjaju. Protesti studenata, advokata, prosvetara, policije, ratnih veterana…nisu predmet istraživanja jer je, morate priznati, neukusno nekog ko štrajkuje glađu uznemiravati. Kad se…
-
Gde se izgubila ljudskost?
Mudrac kaže – gledaj čoveka kako se ponaša kada se nešto deli besplatno, pa ćeš videti kakav je. Za ovo o čemu pišem nema pravih reči. Neću umeti ni ja da ih sročim. Posegla sam za videom o nesrećnoj ženi koja je skočila sa terase u kafić. Pripremila sam se na uznemirujući karakter snimka. Priznajem, radoznalost je bila jača, a lepo su me upozorili. Gledala sam iznova i iznova. Umesto da se šokiram samim činom, što naravno i jeste užasno, ostala sam iznenađena ponašanjem gostiju kafića koji su se, bukvalno, razbežali. Kao da je pala cigla, pa da ih ne zakači još neka. Niko nije ni pogledao, a kamoli potrčao.…
-
Švaler njenog života
Došla je iz rudarskog grada, sa potencijalnom svekrvom i uticajnom „gospođom“, kojoj je svekrva frizerka. Tražila je posao i baš joj se dopadala ideja da bude novinar. Nikad to nije radila ali je spremna da uči. I tako su krenuli njeni novinarski dani. Putovala je svakodnevno. Na poslu je bila tiha, neprimetna, nečujna. Po kuloarima je ubrzo postala aktivna. Pričalo se da je bacila „oko“ na dvojicu zaposlenih, da očijuka a oni peze. Ne znam šta je presudilo, tek izabrala je švalera svog života. Ako mislite da je bio lepši, šarmantiji, pametniji ili bogatiji, varate se. Ali, imao je ono nešto, sam Bog zna šta. Pričalo se da je sklon…
-
Sačuvajte život – to ne može da se odloži
Nema na planeti Zemlji žene kojoj dojke nisu važne. Kako izgledaju i jesmo li ih „pametno i elegantno“ obukle, kad i zašto da ih otkrijemo ili prikrijemo. Kakvu i kome poruku šaljemo. To je naš adut, to je naša ženstvenost. A onda se, nekoj od nas, u deliću sekunde sruši svet. Kad radiolog, manje ili više taktično, saopšti „Imate karcinom dojke“. U Srbiji od karcinoma dojke oboli oko 4000 žena, a 1600 umre. Godišnje. Stravično i surovo. Koliko njih je, da se NA VREME javilo lekaru, moglo da se spase? Statistika kaže, čak 93 odsto. Procenat koji obavezuje na odgovornost prema nama samima. A dovoljno je tako malo: uraditi jednom…
You May Also Like
Srešćemo se opet, draga moja!
Okreni još jedan krug
Neke se tuge nikada ne prebole
-
Svako nam je preči od nas samih
Osvanuo je tužan dan za Srbiju. Srbija nije proglasila Dan žalosti. Sahrana Željka Miletića, tragično stradalog rudara kopača u jami Srmosten Rudnika Rembas nije glavna vest. Za većinu medija, čast izuzecima kakav je Blic. Važnije je da se od danas švercovanje u javnom prevozu u Beogradu smatra prekršajem i kažnjava do šest hiljada dinara. Važnije je i što je RTS – ov voditelj “sahranio” Željka Mitrovića, ne ispravljajući grešku. U Srbiji ima oko 25 hiljada rudara, od toga 5 do 6 hiljada svakog dana ulazi u dubinu zemlje. Ulaze uz pozdrav SREĆNO, sa osmehom na licu. Drugačije ne bi ni mogli. Jer ne bi smeli, a moraju. Država ih se…
-
Kadija, kad ćeš u penziju?
Na ulazu osnovne škole u koju sam davno išla, stajala je ogromna tabla “Пиши као што говориш“. Jednostavno, kao i sve velike misli. Naš, srpski jezik, naša azbuka, jedinstvena. Tada i još mnogo godina kasnije verovala sam da čovek sme i mora i da GOVORI ONO ŠTO MISLI. Tito je još bio živ, imala sam crvenu pionirsku maramu, mahala crnoj limuzini kad se vraćao iz dalekih, nesvrstanih zemalja. Kod kuće sam strpljivo po sobi, iza kreveta, u nekom ćošku, tražila pokoju paru, sitniš koji se zagubio, da bi mama imala sutra za hleb. Da prehrani troje dece, školaraca. Pamtim kakav je praznik bio kad nam napravi sendviče od putera i…
-
Nisam pametna da li sam mudra
Jalov je pokušaj objasniti reč mudar. Šta ona zapravo znači. Pametan? Iskusan? Obrazovan? Svakako ne, mnogi su sve to a ipak nisu mudri. Na osnovu čega onda za nekoga kažemo da je mudar a njegove misli zovemo mudrostima? Rekla bih da je to, iznad svega, sposobnost da u par reči ili rečenica sažmemo sopstvene zaključke ali tako da se u njima pronađu i mnogi drugi koji će reći „baš tako bih i ja rekao“ a ipak im to nikada neće poći za rukom. Mudrima zovemo poznate pisce, naučnike, filozofe, državnike, vojskovođe. Sve one kojima se divimo i kojima ne zavidimo što su bolji i „jači“ od nas. Dakle, da bi…
-
Ministarka, žena iz naroda
Ajd’ računam ima pravo da dođe u nenajavljenu posetu, kod nas još to može da prođe. Ipak je potpredsednica Vlade i ministarka a i voli, kad nađe slobodnog vremena, da bane na teren. Nije joj prvina, što bi rek’o narod. Al’ ne razumem kako su je Tanjugovci prokužili pa seli sa njom u helikopter. Mora biti da im je neko dojavio. Il’ su i oni banuli nenajavljeno i saterali Mihajlovićeva u ćošak. Bilo kako bilo još iz vaduha ministarka je primetila „da se opet ne mogu videti radnici i mašine na deonici od Uba do Lajkovca gde su angažovane domaće firme Planum i Putevi Užice“. Dalekovido i oštroumno, prikrala se…
-
Novinar sam, tim se ne dičim
Moja prva „pisanija“ sežu iz ranoškolskih dana, kada sam otkrila da je najsigurnije oblikovati misli – u vazduhu. Niko ne vidi i ne čuje a ipak postoji. Bilo je večeri kad sam jedva čekala da legnem u krevet i pišem kažiprstom u prazno. Pa izbrišem, i tako dok se ne umorim. Ta navika ostala je do danas, samo sada „šaram“ po jastuku, desi se, tokom dana, i po stolu, nogama. Gde mi je zgodno a niko ne vidi. Kada sam, sticajem okolnosti a ne željom, upisala novinarstvo, moj četvorogodišnji sestrić me je upitao: Tetka, a hoćeš ti da prodaješ novine na kiosku? Za njega je to bilo novinarstvo. Za mene,…
-
Leno, Leno, kud te vode Leno?
Sačekala sam da se smiri euforija planetarnih razmera koju je izazvao nastup desetogodišnje Lene Stamenković iz Zaječara, na „Pinkovim zvezdicama“. Iskreno, nisam gledala premijeru jer mi je takva vrsta šou programa sasvim nevažna i nezanimljiva. A onda sam, kad su na fejsu počeli da izbacuju komentare o „padanju u nesvest“ shvatila da je u pitanju ozbiljna stvar. Toliko ozbiljna da se još uvek, svakog jutra, budim potpuno šokirana i prestravljena. Pitam se, kakvi su roditelji koji su svoje dete gurnuli u svet u kojem joj, najpre po godinama, nije mesto. Ko im je dao pravo da joj prekinu detinjstvo. Nećete valjda poverovati da bi desetogodišnjakinja umesto lutaka i druženja sa…
