What are you looking for?

Ko smo?

Jednostavno pitanje, komplikovan odgovor. Upoznale smo se na poslu, vremenom počele da se kapiramo toliko da nam je to postao zajednički imenitelj. Razumemo se, podržavamo i poštujemo.

Novinarstvo ne doživljavamo kao profesiju već kao smisao i njemu poklanjamo najbolje i najlepše godine života.  A evo i zašto.

Sladja:

Neke Nove godine palo mi je na pamet kako ću 2000. biti već stara i nikakva. Ulazeći u treći milenijum, ušla sam u 41. godinu života a bilans je bio: završen fakultet, za divno čudo u roku, tri propala braka i isto toliko dobrih razvoda, dve divne devojčice i epitet „večitog podstanara“.

U karijeri novinara prošla sam kroz fabričku štampu, nekoliko dnevnih listova, lokalnih i regionalnih radio i tv stanica. U međuvremenu, radila sam u Agenciji za nekretnine, držala Školu novinarstva, bila direktor pa lokalni funkcioner.

Rođena sam u Beogradu, živela u Banovićima i Boru, danas sam u Zaječaru. Iako već dugo nosim naočare, tek nedavno sam progledala.

Želim da budem uporna, strpljiva, tolerantna i skromna. Ne volim što sam nedovoljno vredna i ambiciozna.

 

Suza:

Najteže je pisati o sebi. Po kalendaru kojim se rukovodim meni su 23 godine, mada u ličnoj karti piše da ih imam dvadeset više.

Obično kažem da živim dosadnim provincijskim životom, mada je u njemu svakog dana više uzbuđenja nego što ih mnogi prožive za čitav vek. Međutim, nema intriga, skandala, tajni. Bezbrižno detinjstvo, mirni školski i studentski dani, brak koji traje dve decenije, dvoje fine dece.

U novinarstvo sam ušla sasvim slučajno, a ostala namerno, kreirajući stvarnost, umesto da projektujem zgrade. O sebi mislim da sam sanjar i optimista ali i odlučna, dosledna i sigurna.

Ne ponosim se svojom tvrdoglavošću i nedostatkom tolerancije.  Ali, učim se, pa često izbrojim do 10.