Tatin model

Devojčica u crvenoj haljinici, sa crvenom mašnom u kosi, rukom pruženoj ka crvenoj ruži, a ispred manastira Pokajnice kod Velike Plane, to sam ja! Model svog tate fotografa, na prvoj razglednici sa četiri ili pet godina. Na njenoj poleđini uobičajeno naziv objekta, izdavač fotografije i… snimio: R. Mihajlović. Naravno piše sve što je potrebno, a da je devojčica na razglednici njegova kći znala je moja mama, poneko od rodbine, prijatelja i normalno ja. Sada kada gledam svoj prvi profesionalni angažman izazvan željom mog oca da kompozicija na razglednici ima osim objekta i ljude, kao da čujem njegov glas „ajde sad kao bereš tu ružu“. Tako je to nekada bilo, moj tata je snimao razglednice i voleo da mu ja budem pomoćnik, možda je tada još mislio da ću nastaviti njegovim putem, a ja sam malo skrenula sa pravca, pa sam umesto objektiva uzela olovku i opredelila se za novinarstvo. Možda sam tada naučila da slušam ljudske priče jer je taj rad na terenu bio i pravo malo istraživanje. I tatino i moje….

Manastir Pokajnica

Evo me i na razglednici kod Karađorđevog groba u društvu porodice koja je brinula o grobu, crkvi Zahvalnici i celom tom kompleksu u Radovanjskom lugu. Za ove snimke proveli smo ceo dan sa njima; dok je tata tražio povoljno mesto, određeni deo dana zbog svetlosti, ja sam za to vreme saznala mnogo detalja kojih nije bilo u udžbenicima o Karađorđevoj smrti i sahranjivanju.

Crkva Zahvalnica

A onda „Pozdrav iz Soko Banje“! Neplanirano! Dok je pripremao to snimanje u Banji, tati se javila devojka mislim iz KUD-a koja je htela da pozira na razglednicama u narodnoj nošnji. Nakon priprema došao je dan snimanja, a devojka u nošnji je došla sa zahtevom da joj se angažman plati kako su joj roditelji rekli. Moj tata se nije složio jer o tome nije razgovarano prilikom prvog susreta, a taj trošak je njemu i nepotreban s obzirom na to da ima mene kojoj veoma lepo stoji narodna nošnja i duga kosa upletena u kike. Dobila sam nekoliko dana opravdanja u školi, ispozirala u parku, kod fontane, hotela…

I tako sam neplanirano, sa ovih razglednica, dugo godina pozdravljala rođake i prijatelje onih koji su se odmarali u Soko Banji. I slali razglednice……

I danas ima razglednica, modernije su, kvalitetnije, velike ili uobičajenog formata, sa ljudima ili bez njih, ali retko se pišu i šalju, a još manje čuvaju kod kuće one koje smo nekada dobijali iz svih delova nekadašnje Jugoslavije ili inostranstva. Čuvaju ih samo poneki kao ja, jer su deo ličnih uspomena, koje sam poželela da podelim sa vama.

AUTOR TEKSTA: Darinka Mihajlović

FOTOGRAFIJE (razglednice) iz lične kolekcije