Dežurna čula
Aktuelne teme - izoštravamo, podvlačimo, ukazujemo, povezujemo, analiziramo
-
Heroj svakodnevice
Toplo letnje veče, kad iz usijanog betona isijava sva vrelina prikupljena prethodnih dana, provešćemo u Biljinoj bašti nadomak park šume, dogovoreno je jutros. Od ulazne kapije prvo sam primetila Dacinu frizuru. Umesto neobičnog konjskog repa ili nehajno puštene kose, na lice joj je padalo tek nekoliko čuperaka. Pomislila sam u prvi mah da je kosu drugačije vezala. A onda sam zanemela. Umesto duge, raskošne crne kose sada joj je lice krasila šarmantna kratka frizura. Donirala sam kosu, objasnila je nehajno, kao da je reč o nečemu običnom, svakidašnjem. Takva je Daca. Skromna i tiha i kad uradi veliko delo. Kosu je donirala u kampanji „Kilometar kose“, kako bi deci i…
-
Belmuž za strast
Da mi je neko rekao da ću provesti veći deo dana na skupu posvećenom hrani i da ću čak u tome i uživati, rekla bih da to nije moguće. Ne da ne volim hranu, daleko od toga, nije ni da se ne snalazim u kuhinji,umem i da skuvam i da umesim, i torte da izmišljam, ali to ne radim sa dovoljno strasti, a mislim da je strast tajni sastojak koji od običnih jela pravi slasne specijalitete. I tako sam danas, iz sasvim poslovnih razloga otišla na Gastro day, a ostala veći deo dana potpuno očarana. Mada je manifestacija okupila velika imena kulinarstva,umetnosti i medijske scene, mene su posebno oduševile ovdašnje…
-
Česme – bogatstvo grada
Kraj njih se drugovalo, radovalo, tugovalo…Rađale su se i gasile ljubavi, širile čaršijske priče, bistrila politika, pravili planove…Česme su skoro čitav vek zaštitni znak grada na Timoku ali i mesto okupljanja, ne samo onih koji bi da natoče bistru vodu, već i da se napoje važnim gradskim glasinama. Markova, Tackova, Dva brata, Zelengora, Goveđa…Zaječarci imaju svoje omiljene arteske česme kojima su decenijama verni, iako je grad jedan od retkih u Srbiji koji ima stabilno vodosnabdevanje i vodu izuzetnog kvaliteta. U vremenu kada više od milijardu ljudi na planeti nema pristup pijaćoj vodi i kada stručnjaci upozoravaju da će voda u budućnosti vredeti više od nafte, zlata i dijamanata, više od…
-
Nada za Nikolu
Sirene za vazdušnu uzbunu zavijaju i danju i noću, nebo nad Srbijom sivo je i tmurno, ljudi su uplašeni i tužni. Pa, ipak, život u svoj svojoj nesavršenosti ide dalje, donoseći, uprkos bombama, i mnogo razloga za sreću i radost. Tako je i Nikolino rođenje, jednog aprilskog dana u sred bombardovanja, ispunilo srca njegovih roditelja Marijane i Nenada ponosom i neizmenom srećom. Radost je pomutila dijagnoza lekara da Nikola ima tešku urođenu manu kičme i oštećenje kičmene moždine. Prvi put je operisan devetog dana po rođenju, i od tada počinje njihova zajednička borba. Uprkos naporima lekara, Nikola je detinjstvo proveo u invalidskim kolicima. Nikada nije potrčao sa svojim drugarima, šutnuo…
-
Zaječar – čudesna priča
Najstariji sačuvani pisani trag o Zaječaru potiče iz turskih teftera iz 1466.godine, ali se ne zna pouzdano kako je grad dobio ime. Po jednom tumačenju po zecu, što se nekada izgovaralo zajac ili zajek, po drugom se „zasluga“ pripisuje paši iz Vidina Said Ašaru, dok ima i onih koji zastupaju tezu da je u osnovi imena grada reč „saettia“, odnosno strela. Ovo sigurno znaju mnogi, koji se, rekle bi Suzana, Jelica i Nina, autorke knjige „Zaječar čarobna priča“ osećaju Zaječarcima po poreklu, rođenju ili opredeljenju, ali su im verovatno nepoznati mnogi podaci iz petovekovne pisane istorije grada prikupljeni i objavljeni u ovoj monografiji grada na Timoku. Priče o Zaječaru, od…
-
NASA bi da nas nasanka!
Bila sam klinka, desetak godina, kada sam babu zatekla u kuhinji da sedi za stolom i – pegla. Gledam i ne verujem, ali sam prećutala. Onda je ponovo vidim kako čisti šargarepu, secka luk i slično a sve – sedeći. Postavila je na dohvat ruke materijal i pribor.Tu već nisam izdražala pa je pitam kako može da radi dok sedi. I zašto? Odgovor na to ključno zašto (i u životu) dobih odmah: “Eh, dete moje, kad god možeš čuvaj noge, najgore je stajanje u mestu”. I da znate da je bila u pravu: kod svih osoba čiji posao zahteva stajanje u mestu vremenom stradaju noge, pojave se otoci, proširene vene,…
-
Deda Mraze, donesi nam…RADOST!
Nema potrebe da se kladimo. Svi znamo da su naša nestašna i, ponekad, neposlušna mala deca najbolja u – decembru. A znamo i zašto. Tu je negde Deda Mraz koji ih posmatra i ocenjuje jesu li bili dobri pa da im donese željenu igračku. O čemu danas naše ćerkice i sinovi maštaju? Jesu li za lutkice i autiće koje smo mi nekada priželjkivali, loptu, bojanke, batu ili seku? Ne znam, samo slutim da to nije više u modi. Bar ne u uzrastu od sedam – osam godina. Video igrice, mobilni, pa neki bicikl sa xy brzina, tablet, laptop…to su, bojim se, želje naših mališana. Ništa novo pa ni strašno, reći…
-
Sreća je…kad nisi gladan!
Pre izvesnog vremena prijateljica mi, pričajući o neprijatnostima koje je doživela kao turista, onako usput kaže: „Prvi put sam u životu osetila glad, nisam do sada znala kako je to biti gladan“. Ništa na ovu opasku nisam odgovorila mada me je, moram priznati, u najmanju ruku iznenadila. A onda sam shvatila da ona samo živi nekim prosečnim, normalnim životom. U Srbiji u kojoj se 11 hiljada mališana hrani u narodnim kuhinjama i to im je jedini obrok dnevno. Gde je 700 hiljada siromašnih a 100 hiljada živi ispod minimuma egzistencije! Svaki četvrti građanin, odnosno 1, 8 miliona ljudi živi na granici siromaštva. To je stopa od 24, 6% što plasira…
-
Hoće li Antić i Ilić podneti ostavke zbog Majdanpeka?
Majdanpek je i bukvalno crna rupa na karti Srbije skoro 48 sati. Ljudi su bez struje, vode, grejanja, tek sinoć su uspostavljene telefonske veze i mobilna mreža jednog od operatera… I nikom ništa. Niko ne snosi odgovornost što po ciči zimi građani nemaju elementarne uslove za život. Škole i vrtići ne rade, bolnica se na jedvite jade snalazi uz agregate, ali nafte ponestaje, novac u banci i sa bankomata ne može da se podigne, tako da su oni koji nemaju gotovinu kod sebe prinuđeni da u ekstremnim uslovima preživljavaju kako znaju i umeju. Ni prekjuče popodne, ni tokom te večeri i celog jučerašnjeg dana NIKOM od nadležnih iz republičke vlasti…
-
Gradić pod Staricom u mraku
Majdanpek je već satima bez struje, javljaju mi mama i tata koji šćućureni pod ćebetom na trosedu u dnevnoj sobi, uz svetlost sveće, slušaju stari tranzistor. Kao nekada. U pet popodne sve se utišalo, i stari lift, i pumpe za grejanje, muzika kod komšija na spratu, nema ni graje u soliteru…Zbog ledene kiše iz sistema su ispala dva dalekovoda. Ko zna da li će, uprkos obećanjima, kvar biti otklonjen ove noći. Za one koji prvi put iz pravca Zaječara ulaze u grad, Majdanpek je vrlo čudan, za one koji ne vide njegovu lepotu samo „rupa“, a za druge mali dragulj sakriven među bakrom bogata brda. Mogu da zamislim kako izgleda…
