I to je Srbija
Kad pročitate, reći ćete: Da, baš je tako. Kao da su mene pitali...
-
Lepa reč gvozdena vrata otvara
Proteklog vikenda upoznala sam neke od budućih ministara u Vladi Srbije. Ne znam da li će oni biti deo kabineta u Nemanjinoj 10 za deceniju ili dve, ni kojoj će političkoj partiji pripadati, ni koje će resore voditi, ali sam sigurna da će oni jednog dana preuzeti stvar u svoje ruke i vratiti Srbiju na pravi put. Oni su apsolventi Pravnog fakulteta u Beogradu, pobednici nadmetanja u besedništvu, Nenad Obradović, Mladen Stiković i Žarko Zdravković. Mladen Stiković u Koprivnici Naizgled običnoj seoskoj manifestaciji umetničkog stvaralaštva amatera, koja se već 16 godina održava u Koprivnici kod Zaječara, ovi mladići dali su posebnu notu. Njima bi na stavu, govoru, izboru teme, ubedljivosti,…
-
Zaječarska duša Nenada Ciganovića
Kad nabrajaju znamenite sugrađane koji su bili neizostavni deo kulturnog, sportskog ili političkog mozaika srpske scene, mnogi Zaječarci staviće na prvo mesto barda srpskog glumišta Zorana Radmilovića. Živim u zgradi na raskrsnici „Hajduk Veljkove“ i ulice koja nosi ime ovog znamenitog Zaječarca. Tu je i kuća u kojoj je proveo detinjstvo i mladost i na kojoj je njegova glumačka bolja polovina Mira Banjac 1993. otkrila tablu na kojoj piše „Ovde je živeo Zoran Radmilović, glumčina“. Tu, na raskrsnici ovih dveju ulica, u zgradi do moje živeo je još jedan srpski glumac, poznat široj publici po ulogama koje je ostvario u domaćim filmovima i serijama, ali koga u tim nabrajanjima Zaječarci,…
-
Gas, gas
Hroničari su zabeležili da je prvi automobil u Beograd stigao aprila 1903.godine, železnicom iz češke fabrike „Tatra“. „Neselsdorf“ vredan čak 17.000 austrougarskih kruna kupio je ondašnji trgovac i rezervni oficir Boža Radulović. Kroz grad se pronela vest da „Beogradom ide neka aždaja koja bljuje vatru“. Beograđani, iako radoznali, bežali su od automobila, koji je u to vreme za njih bio jednak čudu. Prvi automobil u Beogradu, april 1903.godine Zaječarci su prvo čudo od automobila videli tek devet godina kasnije kada je kroz varoš dvorskim autom proputovao tadašnji prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji se uputio u Bor na osvećenje nove crkve. Uoči Velikog rata u gradu na Timoku bilo je nekoliko glomaznih,…
-
Učitelj zdravlja
Šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje? Ovo je pitanje koje već 26 godina svakog jutra, s radio talasa, Timočanima postavlja doktor Petar Paunović. Sve je započelo 1989.godine kada je Radio Zaječar počeo emitovanje njegovih kratkih zdravstvenih poruka, a potom se kao „epidemija zdravlja“ kratka edukacija proširila na stanice u okruženju. Tema su uvek aktuelne i zanimljive, obojene optimizmom: ljubav u poznim godinama, zašto treba jesti jabuke, kako sprečiti stres, važnost prijateljstva… Otkako je u penziji, doktor Pera, koji sebe naziva učiteljem zdravlja, mnogo više vremena ima da putuje i razgovora sa ljudima. „Za mene zdravlje nije ni u bolnici, ni u seoskoj ambulanti, ni u domu zdravlja,…
-
Ekskurzijom po kućnom budžetu
Ekskurzije nisu obavezne, ali kako dete da ne ode da nešto vidi, nauči, provede se? Mnogi roditelji pozajmljuju novac i broje poslednju crkavicu kako njihovo čedo ne bi bilo „crna ovca“. I sve dok većina neguje ovaj stav, i drži i sebe i druge u iluzijama da je sve u redu, nas će i dalje šišati kao ovce, svejedno koje boje. Hoće li neko već jednom reći „E, dosta je bilo! Sad ste preterali!“ Trudim se da ne komentarišem štrajk prosvetnih radnika, koji je, ako smete to da priznate, odavno izgubio svaki smisao i neću ni sada da govorim o tome. Ali o ekskurzijama, vala, hoću.Ili će,možda, zbog delimične ili…
-
I novinare ubijaju, zar ne?
Javnost ovih dana polemiše da li je novinarka jedne nacionalne televizije životno ugrožena, šta je to govor mržnje i poziv na linč, a u medijima, u zavisnosti od toga čiju politiku zastupaju, dijametralno suprotni stavovi, svako vidi istinu iz svog ugla i brani je do poslednje banke. Kolegijalne solidarnosti odavno nema. Kao ni nezavisnog novinarstva, da se ne lažemo. Užasavam se nasilja i primitivizma, a posebno onih koji prstom upiru na sve koji misle drugačije. Posledice sam osetila i na svojoj koži. Zbog političkih sukoba dve oštro suprotstavljene strane i dva izborna ciklusa za manje od godinu i po dana, moje kolege i ja smo 2012. i 2013. godine bili…
-
Teško školovanje
Školski ranac đaka četvrtog razreda težak je u proseku 7,5 kilograma! Podatak sam čula sasvim slučajno, ne obraćajući do tada pažnju na televizijsku emisiju koja je bila u toku, ali me je ovaj podatak toliko šokirao pa sam odgledala prilog do kraja. Nikada mi nije palo na pamet da izmerim „težinu znanja“ koje moj četvrtak svakodnevno vuče na leđima do škole i natrag, ali stalno se pitam čemu služe sve te sveske, udžbenici, zbirke, radne sveske, vežbanke… i da li je sve to potrebno baš svakog dana. A onda sam počela da iz ranca vadim sve što je po rasporedu bilo neophodno za petak: kilogram i po matematike, dva kilograma…
-
Dan za sebe
U Nedelji borbe protiv karcinoma grlića materice lekari podsećaju na neslavnu statistiku Timočke Krajine u kojoj je broj obolelih i umrlih žena od ove bolesti višestruko veći u odnosu na evropski prosek. Svakog dana u Srbiji od raka grlića materice obole četiri žene, a jedna izgubi bitku sa ovom bolešću. I dok je stopa obolevanja na republičkom nivou 23,2 na 100.000 žena, u ovom delu Srbije je skoro dvostruko veća, čak 43,6. U Zaječaru, Boru, Negotinu…skoro da ne postoji osoba koja ne zna bar jednu ženu iz bližeg ili daljeg okruženja koja je vodila borbu sa ovom opakom bolešću. One kod kojih je bolest otkrivena na vreme izvojevale su pobedu.…
-
Biće bolje? Da se kladimo da…
Da nije lokalnih izbora u Mionici i Lučanima i (opet) zavejanog Feketića, bila bi ovo jedna dosadna i nikakva poslednja ovogodišnja nedelja u Srbiji. Već u sledećoj, probudićemo se ne samo godinu dana stariji (što i nije neki fazon) nego i sa novom vlašću u dve opštine za koje ne bismo (maltene) ni znali da postoje, osim u vreme Dragačevskog sabora, na primer. Oni koji hrle za svakim glasom i normalno ne biraju sredstva ni danas, u svetoj nedelji, nego se makljaju, napraviše od ove dve srpske varošice centar političkog bezumlja. Već večeras, najkasnije oko 22 sata, strasti će splasnuti i počinje kombinatorika ko će s kim, koga će smeniti…
-
URA, nema đačkih knjižica!
Ono o čemu su generacije đaka maštale, konačno se ispunilo. Na kraju polugođa roditelji neće dobiti alibi za batine, grdnju i ko zna kakve zabrane tipa „govorio sam ti da učiš!“ jer neće moći da mašu đačkim knjižicama. Bravo za prosvetne radnike koji su se, iz besa i nemoći, setili kako da se osvete državi koja im smanjuje platu. Učenici se raduju a oni su, sasvim sigurno, ponosni na najnoviji genijalni izum. Ne pamtim da su prosvetari ikada štrajkovali zbog loših uslova rada (a ima škola, pogotovo seoskih, gde se učionice još greju na furunče, deca idu u poljski wc a sede za drvenim klupama), zbog toga što im je…
