I to je Srbija
Kad pročitate, reći ćete: Da, baš je tako. Kao da su mene pitali...
-
Da li je Srbija samo u Beogradu?
Priznajte, zaboravili ste da smo dobro zagazili u novembar. Ni po vremenu se ne uklapa, a ko još da se seti smanjene penzije ili plate. Pa i nije nešto strašno, kad poredite sa mnogo važnijim događajima. Dobro da Rama ode iz Beograda jer bi na kraju dobio i motku ( gde bi je našli ili je čuvaju negde u ćošku za ne daj Bože). Kao i nebrojeno puta do sada, Vučić je pokazao svoju diplomatsku bravuru i nije se, kao dobar domaćin, dao isprovocirati. Reagovali su svi ( neki i iz naftalina izvađeni) analitičari i političari na takav, maestralan odgovor, prvog i jedinog. Niko je reaguje na Ramino ponašanje. Svi…
-
Ko je zaslužio šamare?
Otkud pa sad toliko oduševljenje zbog povratka Šešelja? Jesmo li svi mi zapravo prikriveni radikali ili se samo, kao deca, radujemo što dolazi kum, a kum nije dugme. Meni se sve čini da je to samo još jedan očajnički poklik dobrog dela obespravljenog i gladnog naroda koji je, opet sam potpuno sigurna, svestan da se u zemlji Srbiji dolaskom vojvode ništa promeniti neće. Bar ne u tom smislu da nam bude bolje, kad slutimo da će biti gore. Mnogo gore. Ne mogu i ne želim da verujem kako je Hag pustio Šešelja da bi mu se omogućila najbolja moguća medicinska nega i zdravstena zaštita. Tribunal je mnogo štošta ali se…
-
Kažu, oslobođen je Zaječar!
Ne pamtim da je u Gradu Zaječaru ijedna vest eksplodirala poput bombe kao što je ona sinoćna : da je iz Srpske napredne stranke isključen Saša Mirković, predsednik Skupštine Grada Zaječara. U normalnim okolnostima to bi samo značilo da je partija iznad pojedinca i da se moraju poštovati partijska disciplina i hijerarhija. Ništa drugo. Logičan kraj individualne neposlušnosti. U Zaječaru to je, međutim, više od vesti. Mnogo više. Zašto? Zato što budi nadu i veru da ipak ima pravde i prava. Sećam se, ne tako davno, isti Saša Mirković oduglovačio je, mislim, tri meseca pre nego što je podneo ostavku na mesto pomoćnika ministra za saobraćaj jer je u međuvremenu…
-
Malograđani, šta ima novo (u mom životu)?
Šta radite, kako živite, sa kim se viđate, kako se oblačite, kakva su vam politička uverenja, zašto ste promenili posao, gde provodite vikende? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja iz vašeg ličnog života bolje znaju mediokriteti koji s nepodeljenom pažnjom motre na vas, nego vi sami. Debeli ste ili anoreksični, muž se švaleriše ili vi imate ljubavnika, bolujete od neke opasne bolesti ili se kockate, menjate partije k’o čarape…. Opustošeni svojim ličnim neuspesima i uskraćeni zadovoljstava sopstvenog života, svaki vaš potez, korak, reč, susret, odluku, analiziraju da najsitnijih detalja a „istine“ do kojih su sami došli prenose dalje, provereno, iz prve ruke, pouzdano kako samo tumači tuđeg posla umeju.…
-
Bravo Tomo SrbinU!
Ne znam da li ste i vi primetili ili se samo meni učinilo da su brižljivo odabrani građani Beograda i Srbije pozdravili svog predsednika zvižducima. Na vojnoj paradi. Onako, diskretno, više da ga opomenu. Kao da su slutili da će se svojski obrukati. Nije da sam neki jezički čistunac, još manje stručnjak a sa Klajnom ne smem ni da se poredim. Muči me to cele noći. Ko li toliko ovaj naš srpski jezik iskomplikova sa nekakvih sedam padeža, kada se zna da su nam dovoljna tri. Do petog ko stigne taj je već majstor lingvistike. Poznato je da predsednik države Srbije ne mora da zna sve padeže i da se…
-
Parada spuštenih roletni
Prevrnula sam nekoliko dnevnih horoskopa i nigde ni reč o Putinu. E pa dragi moji astrolozi više vas neću čitati. Od sada se uzdam isključivo u prognoze RHMZ. Reaguju iz časa u čas. Jutros je bilo da će kiša stati do 15, pa do 14 sada je već do 12. Nezvanično saznajem da obavljaju poslednje pregovore sa onima gore. Mi ćemo dočekati Putina skromno u krugu porodice, možda baba napravi rusku salatu. Jedan od komentara apropo NJEGOVOG dolaska. Može i ruska kapa, da se zasladimo, dodajem ja. Nego ova kiša me podsetila na sve one nevoljnike iz majskih i najnovijih septembarskih poplava u Srbiji koji još uvek spavaju pod šatorima.…
-
Zahvalnica Vučiću
Gledam ono pre neko veče „Tešku reč“ (ne od početka priznajem). Nije mi bilo jasno šta će Basara tu, ali sam vremenom ukapirala. I sad kad su se utisci složili, evo pišem zahvalnicu gospodinu premijeru. Hvala ti što si nas po stopi kriminaliteta vratio u Titove poslednje dane. Što si pohvalio Selakovića za sve što je uradio u pravosuđu, pa i za štrajk advokata. Hvala ti što radiš sedam dana u nedelji i raduješ se svakom radnom danu ( kao da je prvi ). Što si nam otkrio da je Beograd na vodi tvoj dečački san a mi mislili da ti je do vlasti. Hvala ti što si nam otvorio…
-
Sigurna kuća – čas je ima, čas ne
Sredinom decembra u Zaječaru je otvorena Sigurna kuća. Objekat, koji je grad dobio kao donaciju 2010.godine, adaptiran je i opremljen nameštajem iz nekadašnjih objekata za smeštaj žrtava nasilja. Kako je rečeno na prigodnoj svečanosti,u kući će moći da boravi šest osoba, a ako potrebe budu veće, biće otvoren još jedan objekat. Od tada se o Sigurnoj kući nije čula nijedna reč. Deset meseci kasnije, upriličeno je novo svečano otvaranje istog objekta, ali druge namene. Tu će biti smeštene gerontodomaćice koje će pomagati starim licima u gradu i zaječarskim selima. Šta se desilo sa Sigurnom kućom? Premeštena je? Porodično nasilje je otišlo u istoriju? Bilo bi dobro da je tako, ali…
-
Brze pruge – stari vic, novo vreme
Mediji su danas preneli vest da su generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović i generalni direktor ruskih državnih železnica Sergej Pavlov potpisali ugovor o projektovanju rekonstrukcije i izgradnje dvokolosečne pruge Stara Pazova-Novi Sad koja bi trebalo da bude gotova početkom 2018. godine. U prevodu, počinje realizacija projekta “Brze pruge”, tako da će se vozom od Beograda do Novog Sada putovati za 30 do 40 minuta. Ne mogu da se ne nasmejem. S vremena na vreme, evo već više od dve decenije, vladajuća garnitura, koja god da je, kao keca iz rukava i nešto potpuno novo, lansira priču o izgradnji brzih pruga. Priča je stara i počinje početkom devedesetih godina,…
-
Izduvao se balon!
Baš me je nešto obradovalo kad su počeli ovi studentski protesti u Srbiji. Gledam ih kako se bore za svoja prava. Nadam se i verujem da su konačno odlučili da progovore o uslovima studiranja i kvalitetu nastave. Sudim po parolama, duhovitim, jasnim i jezgrovitim da im je „dogorelo do nokata“. Navijala sam za njih i ja sam nekada davno bila student. Takozvani redovni. Za četiri godine jedini trošak bili su udžbenici. Retko koji novi, uglavnom stari, pa na popustu. Više sam plaćala za kafe u pauzama predavanja. E, to je bilo besplatno školovanje! Možda smo zato neke stvari prećutkivali a možda i nismo imali dovoljno vremena za revolt. Ko zna.…
