Izvinite, koliko košta modrica?

Bila mi je koleginica…Ustvari, osoba koja je sedela u istoj kancelariji sa mnom. Ali, ima muža koji je sa velikim bosom „bio dobar“.

Jednom nas je razgovor naveo na temu pravih vrednosti u životu. Izvalila je, kao iz topa, „najvažnije je imati pare, po tome te prepoznaju i vrednuju“.

Misleći da nije ozbiljna, nastavila sam priču da se do uspeha i ugleda dolazi obrazovanjem, stručnošću, pa vaspitanjem, manirima, napornim radom, učenjem.
Na to je ona, krajnje začuđena, rekla „Ma, gde ti živiš? Sa kim se družiš? Ko još ceni znanje i rad? Ako imaš pare, sva su ti vrata otvorena, možeš da budeš gde hoćeš, da radiš šta god želiš i da te svi poštuju!“

Ostala je uporna u svom stavu da osoba bez para ništa ne vredi, a ja šokirana njenim stavom.

Odrasla sam u pristojnoj građanskoj porodici gde je uvek bilo dovoljno novca, ali ne i za luksuziranje.

Nedugo nakon našeg razgovora nekoliko dana nije dolazila na posao. Onda se jednog jutra pojavila sa modricama, pokušavajući da ih sakrije dugim rukavima. Pročulo se da je ostavila muža koji je i ranije umeo da bude nasilan prema njoj. O tome pre nije govorila, samo ponekad uzgred spominjajući da muž ima preku narav, da voli da vodi glavnu reč i da se brzo iznervira. Ume i da pobaca stvari po kući, kad je besan. Ma, nije strašno. Razume ga ona. I ne ljuti se.

Da, on je biznismen, vodi nekoliko različitih poslova, dobro zarađuje, para k`o pleve.

Masnice još nisu prošle, a ona se vratila mužu koji „nije loš, ali ima kratak fitilj“.

Ma, nisu važna poniženja i batine. Važne su pare. I modrice imaju svoju cenu, što bi naš narod reko „Za pametnog čoveka i komarac je muzika“.

Ja, izgleda, još tu logiku ne razumem a i ne trpim, brate, modrice! Čak ni zbog para.

IZVOR FOTOGRAFIJE: yedirenkhaber.com