Nešto sasvim lično

Ne volim januar

Živa se u termometru spustila ove noći do sedamnaestog podeljka ispod nule. Crveni se u minusu. Uzdah mi se u grlu ledi i kao teška santa na dušu spušta. I tako, jedan za drugim,…bojim se da mi duša ne napukne, ne može da izdrži taj ogromni teret tuge, bespomoćnosti, beznađa.

Ne plačem. Sebično čuvam suze da mi ne išaraju lice kao promrzlo inje, ali ne ide…Možda je to prokletstvo imena koje nosim, suza za svaku priliku. Zaiskri u oku kad god se raznežem, eksplodira kad me ispune emocije, zagrebe kad sam besna.

Ne volim januar…Nema to nikakve veze sa Đoletovom baladom od koje mi srce svaki put zadrhti, nema ni sa ovom hladnoćom koja je okovala moj grad, moju ulicu, moju dušu…

Kao prava mesečeva kći verujem da nam je život sastavljen od plima i oseka. Nakon bezbrižnosti dolaze strah i neizvesnost, nakon bolesti ozdravljenje, posle briga olakšanje, a razočaranje otvara nove šanse…I obrnuto. I sve iz početka. Ponekad i u istom danu. Češće tokom godine, ili je to barem tako u mom slučaju. Kalendarski. Kvartal za tugu, drugi za uspeh, treći za ljubav…

Kada bih mogla da izbrišem januar iz svog životnog kalendara! Mislim da je već četvrta godina zaredom kako mi prazničnu radost ubrzo pokvari i zamuti lošim vestima, naopakim događajima, zaleđenim emocijama, skamenjenim srcima. I to je mesec koji otvara vrata novoj godini! Kad malo bolje razmislim, nije ni čudo jer je januar dobio ime po Janusu, rimskom bogu ulaza, pragova, kapija, vrata, početaka i krajeva. Predanja kažu da Janus ima dva lica, svako na jednoj strani glave, kako bi mogao da vodi računa o početku i kraju svega što se dešava. U svakom kraju je i novi početak, zar ne?

Možda je i dobra ova podela karata, da se sve loše prebrodi na početku, a da ostatak godine bude kako treba. Tako je bilo i prethodnih godina. Možda se ne preokrene sve preko noći i ne rastopi led već prvi zračak zubatog februarskog sunca, ali se tada bar nazire plavo nebo, a drugačiji vetrovi nagoveštavaju optimizam proleća. Ne znam. Videćemo. Ali, ne volim januar, da se zna!

fotografija: LiveJournal

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

2 Comments

  • Suzana Stamenković

    Srce si! Uvek si divna prema meni…Proći će. Nisam malodušna, samo malo tužna. Ima u meni dovoljno prkosa i hrabrosti. Šaljem ti poljupce

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *