Noć je, Peđa

Juče je preminuo moj kolega Predrag Peđa Ivković, novinar iz Bora. Otkako sam to saznala ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu, mada moj razum ne prihvata da ga više nema. Milion puta sam pročitala izjave saučešća na netu, pogledala njegove fotografije, statuse na fejsbuku, fragmente emisija koje je radio.

Ne mogu da kažem da smo bili bliski prijatelji, bili smo kolege koje se uzajmno cene i poštuju, raduju kad se sretnu.

Ne znam koja je bila njegova omiljena pesma, gde je voleo da putuje, o čemu je maštao pre spavanja, ali znam da je bio neiskvaren dečak u telu odraslog čoveka. Dečak pun optimizma i vedrine.
Godine provedene u novinarstvu, u toj kao opijum groznoj profesiji, koja te samelje do srži, nisu od njega napravile ravnodušnog cinika, već je uspeo da sačuva svoju nevinu, radoznalu dušu.

I naziv njegove emisije, koju je radio kad je otišao sa jedne borske televizije, govori o njegovom poimanju sveta – “Lepša strana života”.
U svemu je umeo da nađe mrvu pozitivnog, iskru radosti, tračak nade.
Nažalost, za njegovu bolest nada nije bila dovoljna…

Bio je jedan od retkih kolega koji se interesovao za Slađinu bolest i koji me je nazvao tog sumornog februarskog popodneva kada je njena duša otplovila u neki drugi svet. Biranim rečima oprostio se od nje na televiziji na kojoj su nekoliko godina delili dobro i zlo.

Peđu sam poslednji put videla početkom leta. Bili smo zajedno na web konferenciji, on profesionalno, ja iz radoznalosti. Snimao me je za svoju emisiju, pričala sam o blogu. Smatrao je da “Novo jutro”, sa imenom koje asocira na optimizam i nadu, i tekstovima obojenim emocijama i toplinom, treba da se nađe u emisiji o lepšoj strani života.
Prvi put sam tada javno govorila o svom blogu, a poslednji put se pojavila u medijima…Poslednji put sam i videla Peđu.

Čuli smo se još nekoliko puta. Pratila sam šta snima, gde putuje, koje intervjue radi. Činilo se da ga ne drži mesto i da ga svuda ima. Čas je na Staroj planini, pa u Grčkoj, Makarskoj, Novom Sadu. Pun elana i životne radosti, sa gomilom ideja i planova, nije govorio o svojoj bolesti…Nije se predavao, a ipak ga je uzela, odjednom, podmuklo i nemilosrdno.

Tri dana pre smrti na svom fejsbuk profilu podelio je objavu “Noć je. Pusti da te misli odvedu gde noge nisu mogle…”

Noć traje. Na nebu je već čitavo novinarsko sazvežđe. U njemu najmlađa zvezda. Peđina.