Okreni još jedan krug

Znate kakav je osećaj kad siđete sa ringišpila? Bauljate nesigurnim koracima, slike oko vas su mutne i nerazumljive, bubnji vam u glavi i ušima, ceo svet vam izgleda nekako naglavačke, ali adrenalin koji struji svakim delićem vašeg tela čini vas hrabrim, neustrašivim, srećnim i spremnim za još jedan krug na ogromnoj vrtešci. Pa, nek ide život…

Takav osećaj imam i sada na početku još jedne vožnje, koja će ovog puta biti za dan duža. Šta će se sve zavrteti u ovih 366 dana, kako li ću tlo dočekati kad na kraju godine budem podvukla crtu?

Kako da opišem prošlu godinu? Mogu li se svi snovi, strahovi, nadanja, suze, bes, radost, nespokoj, ljubav, sažeti u nekoliko rečenica? Koliko je papira potrebno da ispišem sve lepe i loše stvari koje su se dešavale, sve što me je bolelo, sve što me je volelo…

Bila je to godina u kojoj sam isplakala reku suza, ali i odsanjala najveće snove; godina u kojoj sam bila tužna, očajna i bespomoćna kao nikada ranije; ali i godina u kojoj sam izatkala svoj ćilim ljubavi, radosti, ponosa, snage.

Bilo je noći mračnih kao smrt, kada sam mislila da jutro više nikada neće svanutu, ali i divnih, vedrih, suncem okupanih dana, kada sam bila uverena da beskraj zaista postoji. Bilo je onih koje sam želela da prespavam, ali i onih kojima su nedostajali sati.

Izmešane su boje u mozaiku moje 2015, najtamnije, pastelne, vesele, iskričave, vrišteće…Svakom precrtanom danu u starom kalendaru mogu da odredim boju.

Život nam naizmenično donosi strah i uzbuđenje, izazove, igru i uživanje, baš kao i vožnja na ringišpilu.

Nova vožnja je počela…