• I to je Srbija

    Navijači velikog srca

    Ne pamtim da sam ikada videla lepšu sliku sa sportskog terena, posebno ne sa evropske sportske scene na kojoj igraju i naši klubovi, od one koju smo sinoć poslali u svet. Oko pet hiljada navijača bodrilo je “Partizan” čitavih 90 i nešto minuta, od prvog do poslednjeg zvižduka sudijske pištaljke. Bez incidenata, ružnog skandiranja, tuče, baklji, psovki, vređanja, dobacivanja, međusobnih svađa i koškanja. Bolju i iskreniju publiku igrači nisu mogli ni da požele. “Partizan” je zbog rasizma bio kažnjen igranjem pred praznim tribinama, ali su se crno-beli pozvali na član 73 H (DR) po kome članovi mladih selekcija do 14 godina mogu da prisustvuju utakmici. Klinci su iz cele Srbije…

  • Nešto sasvim lično

    Virtualna prijateljstva?

    Otkako sam napravila profil na fejsbuku, a prošlo je više od 11 godina, vrlo pažljivo biram prijatelje. Nastojim da to budu oni koje poznajem u stvarnom životu ili oni sa kojima imam nešto zajedničko, poznanike ili interesovanja. U početku su to bili ljudi iz mog okruženja, robina, prijatelji, kolege; pa ljubitelji raznoraznih YoVille, FarmVille, CityVille i drugih online igrica koje sam fanatično igrala. Onda su sa otvaranjem bloga u moj život ušli neki drugi divni ljudi koji umeju da pišu bolje i od najčitanijih pisaca bestselera. A tu su i roditelji drugara moje dece, deca mojih drugara, prijatelji mojih roditelja, nastavnici, komšije… Kako se moja životna priča odvijala na relaciji…

  • Kružni tok

    Kredit? Ne, hvala!

    Kako je lako kad u nekoj banci, potpuno svejedno kojoj, otvaraš račun i podižeš kredit. Naročito neki ozbiljniji, finansijski teži, koji ćeš otplaćivati više godina.  Svi su ljubazni, uslužni, predusretljivi, fini, prijateljski raspoloženi kao da ste rod rođeni ili bar kao da ste odrastali zajedno. Na svako tvoje pitanje, makar ih bilo milion, dobiješ odgovor sa najširim mogućim osmehom, sve tvoje nedoumice rasprše se u tren oka, osećaš se poletno, lagano, kao da ćeš tim zajmom, zbog kojeg ćeš se kajati milion puta u narednih nekoliko godina, moći da osvojiš svet, a ne da kupiš nešto što je tvojoj porodici neophodno. Kad konačno platiš poslednju ratu i iz memorije izbrišeš…

  • I to je Srbija

    Milutin pod kamenim nebom

    Zaječarac Milutin Veljković ušao je 24.juna 1969. godine u neuređenu pećinu Samar kod Svrljiga i 15 meseci kasnije ušao u legendu i Ginisovu knjigu rekorda. Priča počinje uoči velikog poduhvata – leta ljudi na Mesec. Dok je ceo svet u euforiji očekivao da ljudska noga zakorači na površinu Meseca, Milutin se dosetio da bi mogao da obavi istraživanja u okruženju koje je najsličnije vanzemaljskom, ali i da obori Ginisov rekord o dužini boravka pod zemljom. Za ovu avanturu bila mu je potrebna podrška. Kao čitalac obratio se “Večernjim novostima” sa molbom da list bude pokrovitelj i organizator njegovog ekstremnog boravka u prirodi. Svetski rekord od 109 dana samovanja pod zemljom…

  • Dežurna čula

    Miki, srećan 90. rođendan!

    Jedan od najomiljenijih junaka detinjstva generacija mladih širom sveta, Miki Maus, proslavio je 90. rođendan. Najpopularniji crtani lik prvi put se u javnosti pojavio 18. novembra 1928. godine u kratkometražnom crtanom filmu „Parobrod Vili“. Zapravo, to je treći crtani film sa Mikijem Mausom. Najpre su snimljeni „Luda planeta“ i „Galopin Gaučo“, ali se „Parobrod“ prvi prikazao. Mikiju je glas sve do 1947. godine pozajmljivao sam Volt Dizni, tvorac čuvenog miša. Inače, prvobitno je lik trebalo da se nazove Mortimer Maus, ali je supruga Volta Diznija ubedila autora da mu ne da to ime. Kod nas se najpre zvao Mika Miš, a nakon prikazivanja na tadašnjoj TV Beograd, menja ime u…

  • Nešto sasvim lično

    Tamo daleko

    U stare porodične priče uvek je utkan deo istorije. Od osnovne niti koja prožima moje porodično stablo razgranalo se pregršt drugih koje upotpunjuju mozaik i čuvaju sećanja. Sada je lako, sve što se zapiše, zabeleži i uslika, ostaje u elektronskoj formi, dostupno svima, dok su se nekada priče o precima i miljeu u kojem su živeli prenosile s kolena na koleno. Ostalo je samo ono što je upamćeno. Kao mala naslušala sam se priča iz maminog detinjstva, znala sam za sve nestašluke njene braće i starije sestre, sve porodične zgode i nezgode ogromne familije mog dede Mileta, njenog oca. Moji prababa i pradeda, Jelena i Jovan Sporić, imali su šestoro…

  • Nešto sasvim lično

    Zato služe prijatelji…

    Kako biste vi definisali prijatelje? Da li su to oni sa kojima ste odrasli, pravili prve nestašluke, delili tajne i komad neba, kovali velike planove o budućnosti? Ili su to oni koje ste stekli kao zreli ljudi, potpuno svesni svojih vrednosti i nedostataka, već izdefinisanih interesovanja, želja i ciljeva? Jesu li pravi prijatelji oni sa kojima tkate zajedničku svakodnevicu, koji su upućeni u sve što ste tog dana uradili, rekli, pomislili, uzdahnuli? Ili, možda, oni koje zbog daljine ili nekih drugih razloga viđate tek ponekad, ali su vam misli i duše u neraskidivoj vezi? I svako od nas ima svoju baštu prijateljstva. Svaki cvet u njoj jedinstven je po senzibilitetu,…

  • Dežurna čula

    Beše nekada Dan rudara

    Dan rudara bio je jedan od najvećih praznika mog detinjstva. Svečarska atmosfera osećala se danima u gradu. Ulice su prane svakodnevno, sadili su se novi cvetni zasadi, uređivali travnjaci, farbali rukohvati mostova na Peku, popravljale drvene klupe u parku, postavljale nove kante za otpatke. Dok su odrasli pričali o novinama u rudniku, rekordnim iskopinama rude i najboljima među njima koji će te godine biti nagrađeni, mi, deca, radovali smo se šestoavgustovskom koncertu koji je okupljao najveća imena jugoslovenske scene. U grad bakra rado su dolazili i pevači izvorne muzike, pop zvezde, rok muzičari, komičari, i to tokom čitave godine, ne samo za Dan rudara, ali su koncerti baš tada imali…

  • Dežurna čula

    Život uvek pobeđuje

    Život uvek pobeđuje. Razmišljam o tome dok gledam mlade golubove kako sleću na moju terasu. Tu je i njihov dom. Sve je počelo pre nekoliko meseci kada su prolećne temperature dostigle julske, pa su teške roletne u Aleksandrovoj sobi u kojoj od podneva pa do zalaska kasno uveče prebiva sunce, uglavnom bile spuštene. Kako je Aleksandar na fakultetu, ne zadržavamo se dugo u njegovoj sobi, tek da se prebriše prašine i provetri. Mali francuski balkon smo odavno zazidali i umesto vrata stavili prozor, jer ne samo što su leta tropska, nego su i timočke zime nalik sibirskim. Ostala je tako van domašaja minijaturna terasica koja ionako ničemu nije služila. Ili…

  • Dežurna čula

    Ulica lipa

    Opojni miris lipe širi se gradom, golica nozdrve i kao klupče satkano od slatkoće i čežnje na trenutak zastaje u grlu, a potom klizi ka plućima, ispunjavajući svaku alveolu nadom i životom. Kako su stari Sloveni lipu smatrali svetim drvetom, ispod čijih su krošnji najmudriji od njih u proleće donosili važne odluke, gotovo da nema mesta u Srbiji čije trgove, parkove, ulice i dvorišta ne krasi ova lepotica, nežna kao slovenska duša. Period cvata lipe, od kraja maja do početka jula, miriše na nežnost, prvu ljubav, snove na mesečini. Zbog velikih vrućina lipa je ove godine rano procvala, pa su opali žuti sitni cvetovi već popločali dvorište pod mojim prozorom…