-
Džentlmeni novog doba
Muškarac visokih standarda, vrhunskog obrazovanja, savršenih manira, saosećajan, zanimljiv i duhovit, koji konstantno teži ličnom napretku može se opisati jednom jedinom rečju – džentlmen Nekada se podrazumevalo da je džentlmen imućan, obrazovan čovek, lepo vaspitan i otmenih manira iz ugledne porodice, besprekorno odeven, kojem su čast, poštovanje, kultura i viteško ponašanje bili imperativ. Standardi su se promenili, ali su džentlmeni i u vremenu poremećenih vrednosti opstali. Nedavno istraživanje je pokazalo da je koncept džentlmena primenljiv i danas i da se svodi se na poštovanje sebe i drugih članova društva. Gospoda starog kova Džentlmeni starog kova ostali su na filmskoj traci. Aristokrate sa leptir mašnom, uštirkanom košuljom i polucilindrom; galantni, ljubazni…
-
Bradati novembar
Mogu li brkovi biti povezani sa zdravljem muškaraca? Naravno da dužina i gustina ovog ukrasa na muškom licu nema nikakve konkretne veze sa fizičkim i psihičkim zdravljem jačeg dela populacije, ali od 2003. godine sve se više ljudi širom planete uključuje u globalnu akciju “puštanja” brkova (a ponegde i brade) u novembru, čiji je cilj podizanje svesti o zdravstvenim problemima muškaraca, kao što su rak prostate i rak testisa, ali i mentalne bolesti koje ih prate, uključujući i samoubistva. Akcija je nazvana Movember (bradati novembar) i u međuvremenu je dobila međunarodni humanitarni karakter. Osnovana je i istoimena fondacija koja je za 18 godina prikupila 911 miliona dolara za medicinska istraživanja…
-
Mi koračamo dalje
“Budućnost pripada onima koji veruju u lepotu svojih snova.” – E. Ruzvelt Ništa nije daleko i ništa nije nemoguće. Sigurno ste ove reči čuli od svojih najbližih mnogo pre nego što su motivacioni govornici i treneri životnih veština ušli u modu. Ova iskonska mudrost prenosi se iz generacije u generaciju kao moto kojeg se treba držati od ranog detinjstva do poznih godina. Da ništa nije nemoguće sigurno su kao mantru bezbroj puta ponavljali sportisti koji su godinama predano trenirali, iscrpljeni padali i ustajali, dok se nisu popeli na šampionsko postolje. U to smo se uverili gledajući Olimpijske igre u Tokiju kada su se medaljama okitili mnogi za koje šira sportska…
-
EXIT – Od aktivizma do kapitalizma
Nisam bio te 2000. godine na takozvanom nultom Egzitu. Nekih 340 kilometara od Novog Sada u redakciji malih opozicionih novina spremali smo se za predstojeći društveni zemljotres. Ali sve su oči tog leta na istoku Srbije bile uprte ka severu, uši načuljene da čuju kako se muzikom, igrom, osmehom i ljubavlju drma kavez jednog režima. Javljali su se prijatelji, rođaci i studentarija da prenesu utiske sa rađanja jedne bajke. Bio sam na jednom od prvih Egzita posle petooktobarskih promena, gledao kako mladalački polet prosipa ideje, kako iskre aktivizma lete kroz sve četiri dimenzije ovozemaljskog, kao oni užareni opiljci sa brusnog kamena oštrača noževa. Doselio sam se u Novi Sad 2004.…
-
Dan bez smeha je izgubljen dan
Ko bi bolje od kralja komedije i prve prave zvezde nemog filma Čarlija Čaplina mogao da zna da je “Dan bez smeha izgubljen dan? Prepoznatljiv kao “Skitnica”, u prevelikim cipelama i zakrpama na odeću, sa cilindrom i štapom, jednu od najvećih životnih mudrosti sažeo je u nekoliko reči. I zaista, koliko god da je teško i kakve god brige nam opterete misli i pleća, čini mi se da smo uvek uspevali da sačuvamo malu dozu humora. I tako dan za danom. Smejemo se da odagnamo strah, da oteramo brige, da vedrinom obojimo dan. Smejemo se na svoj i tuđ račun, sami kod kuće uz dobru komediju ili na poslu sa…
-
Davati samoga sebe je bolje nego samo davati
Zbog žena se ratovalo, tugovalo, gradilo, slavilo. Inspirisale su umetnike, graditelje, vojskovođe, careve. Koračale su kroz istoriju stvarajući bolji svet zajedno sa jačim polom, dajući nesebično sebe, svoje znanje, mudrost i veštinu. I koliko god bile nadarene i sposobne morale su u svetu muškaraca da se izbore za svoja prava, da budu podjednako uvažavane, poštovane, plaćene; da mogu da se obrazuju, napreduju, glasaju. Iako je u prethodnih sto godina više nego u svim vekovima do tada načinjen veliki korak napred, to je je proces koji i dalje traje i pomera granice. Simbol borbe ali i osvojenih prava i slobode jeste Dan žena. Ženama nikada nije bilo lako. Nije ni sada,…
-
Dnevnik pročitanih knjiga šest decenija star
“Moj prijatelju, mene više nema,al nisam samo zemlja, samo trava,jer knjiga ta, što držiš je u ruci,samo je dio mene koji spava.I ko je čita – u život me budi.Probudi me, i bit ću tvoja java.” Ovim stihovima Dobrice Cesarića davnih pedesetih godina prošlog veka počinjala je emisija o knjigama na drugom programu Radio Beograda, koju je kao opčinjena tada slušala devojčica iz Rgotine kod Zaječara. Znala je napamet i citat “Uživanje u čitanju nesumnjivo je najdragocenija sklonost čoveka, ona spada u ona uživanja koja pomažu čoveku da ostane čovek ili da postane još bolji, a ono što čita obogaćuje srce i dušu.”, kojim se emisija završavala. S radoznalošću i…
-
Crtice života iliti – spletkarenje sa sopstvenim beleškama
2015-2020. – Pa dobro zašto ne pišeš još taj blog?– Ne mogu na komandu, mora da mi dođe.– Pa dobro kad ćeš više da počneš?– Znam tačno kad ću. Ne znam još šta, ali biće njen. 31.12.2020.– Znaš da imaš još 7 dana?– Znam.Nisam pitala za šta.Ustvari, trema mi je – šta bi ti rekla. Iako sasvim znam šta bi rekla. Kad čujem reč spletkarenje pomislim na našu omiljenu knjigu i njen čuveni početak:“Gde si se zajebala, Marina?”Bogami, gde god sam stigla, ako mene pitaš. Otišla si zabrinuta. To znamo ti i ja. Šta će Kalimero sa sobom. Hoće li pući glava ili zid. Elem, Kalimero je ozbiljno shvatio da je…
-
Da smo živi i zdravi!
Čitava suština života u nekoliko reči. Da smo živi i zdravi! Iako oduvek nazdravljamo jedni drugima istim rečima, tek smo sada postali svesni da to zaista jeste tako, da će sve ostalo doći i proći, da ćemo zaraditi, potrošiti, voleti, odbolovati, putovati, provoditi se, radovati se, tugovati, pazariti, darivati, lumpovati, plakati, svađati se, miriti, raditi, drugovati…bez obzira na okolnosti, ali da bez zdravlja nema ni života. Ljudi umiru stalno, neki zbog bolesti ili nesrećnih okolnosti, drugi zbog starosti, ali je godina za nama odnela toliko divnih ljudi, a mnogi su se jedva izborili s koronom da su svakog dana, posebno poslednja dva meseca, pristizale teške, tužne vesti. I nisu to…
-
Repušnica – Simbol napuštenih srpskih sela
Iako je u Srbiji sve više napuštenih sela, Repušnica u blizini Knjaževca, na obroncima Stare planine, već dve decenije simbol je svih mesta bez stanovnika. Kuće stare, oronule, otključane, davno napuštene, zarasle u korov. Sokaci sablasno pusti. Nema struje, vode, telefona. Iz nekada punog sela, život je nestajao, dok se i poslednji meštanin nije odselio pre dvadesetak godina. Meštane otišle u potragu za boljim životom, ne može ništa vratiti na vekovna ognjišta, ali ih nostalgija može podstaći da obnove stare kuće i da u njima provode praznike, odmore, a možda jednom i penzionerske dane. Vesnici tih dana možda su Jovanovići, Nikola i Drina, koji od 2007. godine nastoje da vrate…
