Dar za život
Dugo godina sam kao novinar pozivala humane da daju krv u akcijama dobrovoljnih davalaca. Divila sam im se, radovala se kada se u Zaječaru ili nekom drugom gradu u Timočkoj krajini odazove veliki broj davalaca. Svedok sam koliko su mediji moćni jer je većina davalaca rekla da je čula na radiju ili televiziji za akciju. Sećam se starijeg čoveka koji je dolazio da da podršku drugima, iako već odavno zbog godina ne može da bude davalac. Pre dva meseca, u jednoj srednjoj školi u Zaječaru, rastužila me je činjenica da brojni maturanti iz zdravstvenih razloga nisu mogli da ostvare svoju humanu nameru.
A ja? Zapitala sam se tada! Šta je sa mnom; odavno je uklonjen razlog zbog koga sam bila malokrvna, možda mi je pritisak nizak, ali možda i nije….
Znala sam da Institut za transfuziju krvi Srbije počinje ovogodišnju zimsku kampanju u Zaječaru. Nekoliko dana pre njihove akcije, susrele su me na ulici dve mlade volonterke Crvenog krsta i pružile mi stidljivo flajer za predstojeću akciju, misleći možda da ću odbiti taj papir uz mrgodno lice… Uzela sam uz osmeh jer sam tada znala, ovo je taj trenutak, ovo je poziv da prvi put odem i dam krv!
Otišla sam i neću reći da nisam osećala mali strah, ali kada sam videla ostale davaoce, među njima i mlađe od mene, svoje kolege… svaki strah je nestao, naravno zahvaljujući i ekipi mladih transfuziologa koji su bili tamo. Strpljivo sam popunjavala upitnike, bila iskrena u odgovorima i razgovoru s lekarom jer naša krv je deo našeg tela i transfuzija je kao transplatacija, zato je i odgovornost davalaca i stručnjaka koji procenjuju da li možete i koliko da date, zaista velika. U takvim zahvatima, kao i u svakodnevnom životu, uvek postoji rizik i, da bi se taj rizik smanjio, primenjuju se unapred zacrtane, standardizovane procedure. Moraju se strpljivo proći, jer jedini izvor zdrave krvi kao leka za nastavak života onog koji je životno ugrožen jeste zdrav čovek. Potvrda da sam zdrava i da nema prepreke da budem donor krvi za nekog nepoznatog čoveka, izazvala je sreću u meni koju sam osećala još nekoliko sati posle davanja krvi. Rekli su mi prijatelji da je to uobičajena “euforija” koja mi se desila, možda su se šalili sa mnom….
Proveriću već za nekoliko meseci kada budem opet mogla da dam krv.
AUTOR TEKSTA: Darinka Mihajlović
IZVOR FOTOGRAFIJE: majormadness.co.uk
