Šta Vas interesuje?
Neke se tuge nikada ne prebole
2. јануара 2015.
1154 pregleda

Neke se tuge nikada ne prebole

Pod velikim trpezarijskim stolom, šćućureni između stolica, ređamo kocke, gradeći stari Majdanpek. Ja, petogodišnja mezimica Sporićevih i Anđelkovićevih, i moj deda Mile, koji se sa skoro dva mestra visine, jedva smestio ispod stola.

Slika druga. Za istim tim masivnim, četvrtastim stolom deda i ja igramo tablić. I kad su mi karte očajne, a ja suviše mala da shvatim da nije tragično izgubiti, deda se napravi nevešt i veselo kaže: „Zanka, opet si pobedila.“

I tako ređaju se slike u mom sećanju…svakog dana zajedno čitamo „Večernje novosti“, omiljene dedine novine, letim nebu pod oblake dok me deda ljulja u obližnjem vrtiću preko puta zgrade, vezice prvih crvenih trešanja koje mi je kupovao na pijaci, ogrlice od lipe koje smo zajedno nizali…

Mnogo slika koje sam za nepunih šest i po godina uspela da sačuvam u sećanju, a ipak nedovoljno da popune prazninu koja je ostala nakon njegove prerane smrti.

Zvao me je Zana, skraćeno od Suzana, a često i Zanka Ganka, jer sam rođena sva crnopurasta, sa gustom crnom kosicom. Do prvog rođendana već sam bila plava, sa belim tenom nalik babi i njenoj familiji, ali je nadimak ostao.

Kao prvom unučetu, a u toj privilegiji sam uživala punih pet godina, nije bilo želje koja mi nije ispunjena. Deda je zbog mene bio u stanju da se posvađa sa mojom tetkom i ujacima ili da prigovara mami na prekoj naravi, koju sam, uzgred budi rečeno, „povukla“ na nju.

I kasnije, kada su se rodili Biljana i Igor, moje mesto na porodičnom tronu nije bilo uzdrmano.

Iako umoran od rada u rudničkoj topionici, deda je nasmejan dolazio kući, željan igre sa mnom i zapanjen mojim znanjem. Pričale su kasnije njegove kolege kako je s ponosom prepričavao sve naše zajedničke dogodovštine.

Deda - topionica

 Miodrag Sporić

Deda je umro davno, na današnji dan pre skoro četiri decenije. Pozlilo mu je na poslu i uspeo je da stigne do kuće, ali srce više nije izdržalo. Bio je još relativno mlad, nije imao ni 56 godina, nije dočekao penziju…

I koliko god se radovala novogodišnjim praznicima, uvek se tužna probudim 2.januara i setno prebirem po sećanju, trudeći se da u mislima oživim još neki detalj iz ranog detinjstva. Tako su i danas iskrsle sve ove slike…

IZVOR FOTOGRAFIJA: iz porodičnog albuma

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Vaš najbolji prijatelj je:

Vidi rezultate ankete

Loading ... Loading ...