Šta Vas interesuje?
Novinar sam, tim se ne dičim
28. септембра 2014.
1649 pregleda

Novinar sam, tim se ne dičim

Moja prva „pisanija“ sežu iz ranoškolskih dana, kada sam otkrila da je najsigurnije oblikovati misli – u vazduhu. Niko ne vidi i ne čuje a ipak postoji. Bilo je večeri kad sam jedva čekala da legnem u krevet i pišem kažiprstom u prazno. Pa izbrišem, i tako dok se ne umorim. Ta navika ostala je do danas, samo sada „šaram“ po jastuku, desi se, tokom dana, i po stolu, nogama. Gde mi je zgodno a niko ne vidi.

Kada sam, sticajem okolnosti a ne željom, upisala novinarstvo, moj četvorogodišnji sestrić me je upitao: Tetka, a hoćeš ti da prodaješ novine na kiosku? Za njega je to bilo novinarstvo. Za mene, prinuda i nepoznanica.

Teoriju i praksu novinarstva su mi predavali vrhunski novinari. Izvanredni Sergej Lukač, na primer, zbog kojeg se svojevremeno kupovao NIN, kultni časopis. A bio je sportski novinar. Tada sam shvatila da nije važna oblast o kojoj pišeš i da ne postoje velike i male teme, nego veliiki i mali novinari. Još pamtim zvuk pisaće mašine mada nikada nisam imala strpljenja da naučim „slepo kucanje“. Odavno sam shvatila da bi mi dobrodošlo jer i dalje nabadam na tastaturi.

Danas, posle 30 godina rada u štampi, radiju i na tv, znam samo jedno: novinarstvo nije profesija nego služenje, nekom za nešto malo para. Što manje znaš više vrediš. Nekome, za ciljeve i ideale koji nisu tvoji.

U mom slučaju znanje i iskustvo bili su prepreka. Nekad manja nekad veća ali uvek smetnja.

Možda sam zato ušla u svet blogera. Zbog slobode da kažem ono što mislim a ne ono što drugi žele da čuju. Da podelim sa drugima zapažanja, bez ikakvih pretenzija da sam nešto posebno. Sad sam samo svoja, trebalo je vremena i hrabrosti da krenem tim putem. Ušla sam u pravi voz.

IZVOR FOTOGRAFIJE: www.hereman.com

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Vaš najbolji prijatelj je:

Vidi rezultate ankete

Loading ... Loading ...