Koliko samo puta na dan pomislim „Pitaću Slađu…“, ili se uhvatim za telefon u želji da joj nešto ispričam, da sa njom nešto podelim, da me posavetuje, ohrabri, uteši, kao što je to činila u bezbroj prilika ranije.

I kad se trudim da ne razmišljam, jer su rane još sveže i bolne, nema dana da u mislima sa njom ne razgovaram. Bar na tren. Zna ona čime je ispunjeno moje vreme, šta me raduje, a šta tišti, za čim uzdišem, čemu prkosim…

Ja sam ta koja ne zna na kojoj se zvezdi skrasila njena duša i koliko ta zlatna prašina kojom nas, kad je vedra noć, sa svoje zvezde posipa, unosi čaroliju u ono što nam se svakodnevno dešava. A svoje je moći sigurno uplela, jer su mnoge stvari strašne, nedokučive, na izgled nerešive, došle na svoje mesto.

Samo je njeno mesto prazno. Znam da je najteže Maji i Milici, i njenom bratu blizancu i sestri koju je neizmerno volela, ali tu prazninu u mojoj duši ne mogu da popunim…

sladja-suza

Od Tri jerarha do Svetog Vasilija tačno tri meseca. Toliko je prošlo otkako Slađe nema. I dalje ne verujem da je to zauvek, sve mislim pojaviće se, vratiće se…Kada je pred Božić otišla u Novi Sad bilo je to na nekoliko nedelja. Ko je mogao i da pomisli da se sa tog puta nikada neće vratiti.

Nisam religiozna i ne verujem u razne „obrede“ koje ljudi u ovom kraju poštuju, ali sam počela da hvatam sebe kako za njenu dušu „namenjujem“ ne samo ono što znam da je volela, kao „čoko šeri“ ili čokoladno mleko, već i miris proleća, pogled s prozora iz kancelarije koju smo delile, dobru knjigu koju čitam, pesmu koju čujem, romantičnu komediju u kojoj uživam, tekst koji kucam…

IZVOR FOTOGRAFIJE: europapress.es

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail
Last modified: 12. маја 2015.

Author

Comments

Avatar

Znam kako ti je… imam i ja jednu Slađu, Tamo. I jednu Miru.

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Hvala, drage moje…Voljeni ne umiru dok god živi sećanje na njih, ali to nije nikakva uteha…

Avatar

Samo onaj ko je u životu samovao i od svega se čuvao nema ovakva iskustva. To mnogo boli, ali, ako je i mala uteha da smo bili deo nečijeg života i da nas je taj neko za života mnogo radovao jeste bogatstvo. Tako i tuga dobija svoju vrednost…

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Ima dana kada je mnogo teško…Ne umem uvek sa tugom da se izborim

Avatar

Ovako nešto može da napiše samo neko ko piše – SRCEM. Iskrena osećanja se uvek prepoznaju! Ostavljaju najsnažniji utisak. Pogodila me je svaka reč…

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Hvala, Vesna. A ja sam proplakala svaku reč…

Avatar

Danas sam citala i plakala…

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

O, Luna…Boli i boleće. Nekada uspem da misli zaokupim nečim drugim, ali…

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.