Kad sam bila trudna sa prvom ćerkom ( održavala sam trudnoću), moji dani prolazili su otprilike ovako: spavam, jedem, spavam, pijem kafu, spavam, istuširam se, spavam… Prestali su da me pitaju šta radim. Moj glavni posao bio je – spavanje. Grizla me savest, nije da nije. Kakva ću ja to majka biti, kad sam i dan pretvorila u noć. Jedina koja me utešila, a nisam očekivala, bila je moja majka,  stroga i ne baš sentimentalna: spavaj sine, kad rodiš dete nikada više nećeš mirno spavati. Naravno da sam pomislila, preteruje, po običaju. Odavno znam da nije preterala. Nikada više neću bezbrižno spavati. Na ovaj detalj podsetio me tragičan događaj od…