-
Beše nekada Dan rudara
Dan rudara bio je jedan od najvećih praznika mog detinjstva. Svečarska atmosfera osećala se danima u gradu. Ulice su prane svakodnevno, sadili su se novi cvetni zasadi, uređivali travnjaci, farbali rukohvati mostova na Peku, popravljale drvene klupe u parku, postavljale nove kante za otpatke. Dok su odrasli pričali o novinama u rudniku, rekordnim iskopinama rude i najboljima među njima koji će te godine biti nagrađeni, mi, deca, radovali smo se šestoavgustovskom koncertu koji je okupljao najveća imena jugoslovenske scene. U grad bakra rado su dolazili i pevači izvorne muzike, pop zvezde, rok muzičari, komičari, i to tokom čitave godine, ne samo za Dan rudara, ali su koncerti baš tada imali…
-
Svako nam je preči od nas samih
Osvanuo je tužan dan za Srbiju. Srbija nije proglasila Dan žalosti. Sahrana Željka Miletića, tragično stradalog rudara kopača u jami Srmosten Rudnika Rembas nije glavna vest. Za većinu medija, čast izuzecima kakav je Blic. Važnije je da se od danas švercovanje u javnom prevozu u Beogradu smatra prekršajem i kažnjava do šest hiljada dinara. Važnije je i što je RTS – ov voditelj “sahranio” Željka Mitrovića, ne ispravljajući grešku. U Srbiji ima oko 25 hiljada rudara, od toga 5 do 6 hiljada svakog dana ulazi u dubinu zemlje. Ulaze uz pozdrav SREĆNO, sa osmehom na licu. Drugačije ne bi ni mogli. Jer ne bi smeli, a moraju. Država ih se…
