Uvek kad sretnem porodicu u kojoj ima dece sa posebnim potrebama osetim snažnu empatiju i dugo me muči pitanje kako ti ljudi žive. Nedavno sam, na jednoj slavi, zapazila lepog crnomanjastog mladića po čijim se pokretima i ponašanju, a ne toliko izgledu, primećivalo da je drugačiji. Pored njega sedela je lepa i nasmejana mlada žena, a sa druge strane, naočit crn muškarac. Sticajem okolnosti, gosti su počeli da pričaju o njima. Imaju tri sina, dva su studenti a ovaj srednji je rođen kao autističan. Slutila sam tešku priču pa sam se, poznajući njihove kumove, kasnije raspitala. Tako sam saznala da lepa mlada žena nije njihova majka, već žena njihovog oca.…