Kako je lako kad u nekoj banci, potpuno svejedno kojoj, otvaraš račun i podižeš kredit. Naročito neki ozbiljniji, finansijski teži, koji ćeš otplaćivati više godina.  Svi su ljubazni, uslužni, predusretljivi, fini, prijateljski raspoloženi kao da ste rod rođeni ili bar kao da ste odrastali zajedno. Na svako tvoje pitanje, makar ih bilo milion, dobiješ odgovor sa najširim mogućim osmehom, sve tvoje nedoumice rasprše se u tren oka, osećaš se poletno, lagano, kao da ćeš tim zajmom, zbog kojeg ćeš se kajati milion puta u narednih nekoliko godina, moći da osvojiš svet, a ne da kupiš nešto što je tvojoj porodici neophodno. Kad konačno platiš poslednju ratu i iz memorije izbrišeš…