• Treperenje duše

    “Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje”

    Uvek kad sretnem porodicu u kojoj ima dece sa posebnim potrebama osetim snažnu empatiju i dugo me muči pitanje kako ti ljudi žive. Nedavno sam, na jednoj slavi, zapazila lepog crnomanjastog mladića po čijim se pokretima i ponašanju, a ne toliko izgledu, primećivalo da je drugačiji. Pored njega sedela je lepa i nasmejana mlada žena, a sa druge strane, naočit crn muškarac. Sticajem okolnosti, gosti su počeli da pričaju o njima. Imaju tri sina, dva su studenti a ovaj srednji je rođen kao autističan. Slutila sam tešku priču pa sam se, poznajući njihove kumove, kasnije raspitala. Tako sam saznala da lepa mlada žena nije njihova majka, već žena njihovog oca.…

  • Nešto sasvim lično

    Potera za sinom

    Dođe moja majka jednog dana sa posla kući a tamo moler na merdevinama (krečio je stan) nonšalantno kaže: „Gospođo, zvali su iz škole, kažu da vaš sin nije došao, nisam baš najbolje razumeo“. I ‘ladno nastavi da radi. Majka se izbezumi i kako je ušla tako istrči na vrata kao da je đavoli ganjaju. Desi se da moj otac tog trenutka ulazi u zgradu i njih dvoje se maltene sudare. „Šta je bilo, maco?“ ( tako je zvao) a ona ni abera. Okrene se i on i potrči za njom. Tako su ljudi zabezeknuto gledali ženu koja trči ( i pridržava periku da ne padne sa glave) i muškarca koji…