Ima dana kada mi Slađa baš nedostaje…I uglavnom je to kada sam tužna, razočarana, besna, usamljena, izigrana; kad ne mogu realno da sagledam čitavu sliku iako mi neprestano titra pred očima; kad nisam sigurna kako da odreagujem i da li da malo „povučem ručnu“ ili da izgovorim to što mi pritiska misli i kotrlja se na jeziku. Bilo je mnogo takvih situacija, dana, možda čak i cela poslednja godina. Nedostaje mi i kada se nanižu trenuci od kojih zastaje dah, kada poželim da radost, ushićenje i misli sa nekim podelim. Mislim da mi je najteže kada mi se srce ispuni ljubavlju i ponosom zbog ličnih uspeha njenih devojčica Maje i…