„Imamo malo jagnje. Koje ćeš ima da mu daš?“, uzbuđenim glasom preko telefona baka pita mog mlađeg sina. On izgovara nešto na engleskom što ona nije dobro ni čula, a kamoli zapamtila. I tu je i početak i kraj njegovog interesovanje za sve što ima veze sa selom, prirodom, domaćim životinjama. Možda bih na to i zaboravila da danas nisam videla emisiju „Deca prirode“ snimljenu u Norveškoj. Osnovci sa svojim roditeljima provode nedelju dana u neobičnom kampu, bez telefona i računara, igrajući se na snegu i vodeći računa o domaćim životinjama. Ponovo postaju veseli mališani, a ne programirani zombiji koji ne mogu ni trenutak da zamisle bez smart uređaja. Mnogi…