U karijeri novinara doživljavala sam susrete sa nebrojeno mnogo građana. Ali će mi jedna priča ostati zauvek u sećanju kao i stid što nisam odregovala profesionalno. Bio je vikend, popodne bez mnogo gužve, vreme pripreme glavne informativne emisije. Sasvim običan dan što je inače retko u novinarstvu, pogotovo u jednoj regionalnoj televiziji. U redakciji tišina, svako radi svoje. A onda vrata otvara jedna vremešna žena i odmah, pomalo i sama zbunjena, kaže: “Ja sam došla samo da vam se zahvalim jer da nije bilo vas ja možda uskoro ne bih bila živa.” Odmah sam skočila, ponudila joj da sedne i ispriča nam o čemu je reč. Kaže, njena ćerka imala…