Хладне и снежне зиме ’68. у вечерње сате, најпре сам видео њене очи. И себе у њима, довека. Од када сам упознао Душанку, моју Душицу у Души, више нисам исти, ни сам, јер ме је, у сваком погледу, њена савршена појава сасвим озарила и преобразила. То није била еволуција већ револуција у мом животу, темељни преокрет, диван упут у брачну луку. Била је за мене једно ново, савршено, искрено, спонтано и самопрегорно биће, без мане и без кварне рачунице. И остала таква, ево је томе проминуло 46 година. Постала је Веста (богиња огњишта) или весталка наше заједничке куће. Никада у животу није потрчала и никада није закаснила. Понекад је бивала…