Krivi smo mi koji smo ćutali

Ima li strašnijeg početka dana od onog u kojem vas dočeka vest da je troje mladih ljudi poginulo, a još troje povređeno?

Dođe mi da vrištim, kao majka a da, kao čovek, pljunem ovoj državi u lice, a najviše političarima koji odmah iskoriste priliku za sopstveni marketing. Kao, odmah će u ponedeljak da formiraju Radnu grupu i slične nebuloze. Baš su zabrinuti!

Jeftine fore i fazoni u zemlji koja ništa sistemski i do kraja nije rešila. Koja ima najviše zakona, propisa i uredbi na kugli zemaljskoj, a u stvarnom životu je haos. Na sve strane.

Iskreno, moja prva pomisao kada se ovakva tragedija dogodi je koliku odgovornost snose roditelji. Da li bi sada, da mogu vreme da vrate, drugačije vaspitavali decu? Posvetili im više vremena i ljubavi, učili ih pravim, ali zaista pravim, životnim vrednostima.

Kad mladić od 19 godina vozi, bez vozačke dozvole čak, BMW, prosto je logično zaključiti : NEKO mu je, sigurno stariji od njega, to omogućio. Neko blizak, bez mozga i odgovornosti. Nije dete krivo, nikako, ma šta zakon kaže.

Krivi smo svi mi koji radije puštamo decu da ih ulica vaspitava, da im bude podrška i uzor, jer tobože nemamo vremena, jurimo za novcem, glamurom, slavom, koječime. I onda detetu za 18. rođendan kupimo neku besnu mašinu da smirimo savest!

Tako to ide, već decenijama, od kada smo „potrošačko“ društvo, od kada su nam statusni simboli svrha života.

Ogromnu odgovornost snose i mediji, tabloidi koji uporno protežiraju šund i kič, izmišljaju najogavnije priče, plasiraju najbrutalnije scene a paparaco lovi pijane i drogirane zvezde i zvezdice.

Dokle će tako biti? Imamo li znanja, snage i hrabrosti da živimo drugačije? Ili ćemo samo čitati jezive naslove i zahvaljivati Bogu što smo se i ovog puta provukli.

IZVOR FOTOGRAFIJE : wall.sf.co.ua