Tuga i sivilo Popove plaže

Tako je tužna Popova plaža ovog četvrtka. Siva, sumorna, prazna, baš kao i dan.Brana je ispuštena, nivo Timoka nizak, plaža zarasla u travu.

U mislima teško prizivam sliku ovog kompleksa od pre nekoliko godina. Iskrsava mi sećanje kako su se, pre nego što su uopšte radovi na uređenju počeli,  neki politički prvaci vezivali za drveće ne dozvoljavajući da se iseče i da se izgrade sportski tereni i šetališta.

Sećam se i kako sam, kad je to bila jedna obična čistina, pre nego što je postavljen prvi pič teren, razgovarala sa urbanistima i inženjerom hortikulture, i gledala u projekte s nevericom, ne mogavši, iako sam se za to školovala, da stvorim kompletnu sliku te, za mene tada, neverovatne zamisli.

Međutim, nikli su tereni i za košarku, tenis, mali fudbal, šah, potom skejt park i poseban dragulj – golf teren u vrtu paunova.

Svuda klupe, staze, zelenilo, česme i predivni mali, živopisno obojeni daščani objekti za odlaganje sportskih rekvizita i prodaju sitnica.

Plaža je bila potpuno uređena, posuta šljunkom, sa suncobranima i ležaljkama. Prve sezone ceo Zaječar se spustio na Timok, na plaži se tražilo mesto više.

Sećam se i koncerata koji su odražavani tog i još nekoliko narednih leta na plaži, kada umorni i preplanuli kupači kostime zamene večernjom garderobom. Pamtim koncert Željka Joksimovića jedne užarene večeri, dok je u blizini plamteo požar. Pamtim naravno i fijasko od Gitarijade, koja je održavanjem na tom mestu dotakla dno.

Popova plaža već dugo nije ono što je godinama bila. Najpre je zapuštena sama plaža, kupači su prestali da dolaze. Utihnuo je smeh, nestao je žagor. Više nema ni kulturnih dešavanja, ni sportskih takmičenja, izuzmemo li ribolovce.

Golf teren je potpuno zapušten, a paunovi i guske, koje umeju da budu i agresivne, raduju se šetačima jer ih hrane smokijem i čipsom.

Vikendom posetilaca i ima, klinci igraju basket ili vežbaju tenis,mlade mame jure za tek prohodalim mezimcima, zaljubljeni tiho ćućore na klupama, ali je radnim danima pusto i zapušteno.

Danas smo jedini šetači bili moj mlađi sin i ja, kako bi domaći zadatak mogao da napiše kako treba, da realno prenese šta je video, osetio i doživeo šetajući kraj Timoka. U prvoj rečenici je napisao da se na Popovoj plaži oseća mirno i opušteno i da mu misli slobodno lete.

Ja je, ipak,  posmatram i doživljavam s mnogo tuge, samoće i sete.

IZVOR FOTOGRAFIJE: panoramio.com