Šta Vas interesuje?
Česme – bogatstvo grada
24. марта 2015.
998 pregleda

Česme – bogatstvo grada

Kraj njih se drugovalo, radovalo, tugovalo…Rađale su se i gasile ljubavi, širile čaršijske priče, bistrila politika, pravili planove…Česme su skoro čitav vek zaštitni znak grada na Timoku ali i mesto okupljanja, ne samo onih koji bi da natoče bistru vodu, već i da se napoje važnim gradskim glasinama.

Markova, Tackova, Dva brata, Zelengora, Goveđa…Zaječarci imaju svoje omiljene arteske česme kojima su decenijama verni, iako je grad jedan od retkih u Srbiji koji ima stabilno vodosnabdevanje i vodu izuzetnog kvaliteta.

U vremenu kada više od milijardu ljudi na planeti nema pristup pijaćoj vodi i kada stručnjaci upozoravaju da će voda u budućnosti vredeti više od nafte, zlata i dijamanata, više od 40 arteskih česama za grad sa četrdeset hiljada stanovnika je neizmerno bogatstvo.

Sve do posle Prvog svetskog rata varoš se snabdevala vodom iz nezidanih bunara, a u periodu između 1920. i 1923. godine masovno niču javne česme. Pa, ipak, najstarija je česma na centralnom gradskom trgu, s kraja 19. veka, do koje je voda dovođena čak sa Kraljevice. Početkom 20. veka za ovu česmu je iskopan i prvi arteski bunar u Zaječaru. Međutim, ona je već dve decenija priključena na gradski vodovod, dok je voda sa ostalih javnih česama sa dubina većih od 200 metara.

A, onda su iznenada u decembru česme u užem centru grada presušile…jedna za drugom…ukupno pet za tri meseca.

cesma-zorana-radmilovica

Česma u ulici „Zorana Radmilovića“

Godinama ništa nije tako ujedinilo Zaječarce kao bojazan da sa česama, sa kojih se generacije snabdevaju, voda više ne poteče.Počeli su da se okupljaju svake nedelje i da od nadležnih traže objašnjenje. Posumnjali su da vlasnik privatnog hotela na gradskom trgu artesku vodu koristi za sistem grejanja svog objekta od 4.000 m2 , jer je, u vreme kad je presušila prva česma, u neposrednoj blizini hotela, u medijima objavljena reportaža da je u upotrebu pušten nov ekološki sistem grejanja koji koristi toplotu podzemnih voda. Za sistem je potreban protok vode od 5,6 litara u sekundi. Kolege iz Za medie, zainteresovane da se utvrdi šta je istina, izračunale su da je za tri meseca iz arteskog bunara za grejanje hotela ispumpano 60.000 kubika vode, što je dovoljno da se napuni 30 olimpijskih bazena. Voda je, nakon što je prošla kroz sistem, ispuštena u kanalizaciju.

Peticija da se sačuvaju gradske česme i da se utvrdi zbog čega na nekim više vode nema, koju je potpisalo više od 1.500 građana, upućena je na adrese devet gradskih i republičkih institucija. Do sada je reagovala samo gradska građevinska inspekcija. Utvrđeno je da vlasnici hotela imaju dozvole za istražna bušenja, ali ne i za eksploataciju. Iako tvrde da sistem za grejanje nije pušten u upotrebu (a reportaže iz medija to demantuju), nakon inspekcijske kontrole, voda je ponovo potekla sa tri česme. Zaječarci se nadaju da će uskoro točiti vodu i sa preostale dve česme i srećni su što su izvojevali prvu malu pobedu. Ali, bitka još nije gotova, i zato će nastavljati da se okupljaju, opravdano zahtevajući da i država reaguje.

cesma-zelengora

Protest građana na česmi kod „Zelengore“

Nije nikakva tajna da artesku vodu koriste i neke zaječarske fabrike, a ljubitelji piva tvrde da posebnu notu „Zaječarskom pivu“ daje voda od koje se proizvodi, a koja se iz arteskog bunara dubine 249,5 metara, pumpama „gura” kroz cevovod do pivare.

I u vreme najvećih žega i ekstremnih temperatura, po kojima se Zaječar ističe, vode je uvek bilo. Do pre tri meseca nikome nije ni palo na pamet da se može desiti da česme presuše, jer prirodno bogatstvo koje imamo shvatamo „zdravo za gotovo“. Možda je ovo što se dešava pouka za sve nas. A i poruka: da sačuvamo ono što imamo i da se dalje okupljamo kraj omiljenih česama.

IZVOR FOTOGRAFIJA: Za media

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

2 Responses

  1. Olja Ka

    Bila sam u Zaječaru kao veoma mala devojčica i već dugo imam želju da opet dođem, tim pre, štu tu imam i rođake. Sad si me ovim tekstom baš zaintrigirala da zaista to i uradim jer mi se sviđa saznanje, između ostalog, o postojanju česmi o kojima si pisala, jer smatram tako nešto kulturnim blagom i daru od Boga. Dobro je da su se ljudi udružili da ih spasu i ponovo koriste sve do jedne.

  2. Suzana Stamenković
    Suzana Stamenković

    Olja, u Zaječaru i okolini je bezbroj divnih stvari koje se jednostavno moraju videti, čuti, dodirnuti, doživeti…a naše česme su samo delić tog mozaika. Živim ovde duže od 20 godina i stalno saznajem nešto novo. Rado ću vam biti vodič, a možda ćemo nešto i zajedno otkriti 🙂

Ostavite komentar:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Vaš najbolji prijatelj je:

Vidi rezultate ankete

Loading ... Loading ...