Kad nabrajaju znamenite sugrađane koji su bili neizostavni deo kulturnog, sportskog ili političkog mozaika srpske scene, mnogi Zaječarci staviće na prvo mesto barda srpskog glumišta Zorana Radmilovića. Živim u zgradi na raskrsnici „Hajduk Veljkove“ i ulice koja nosi ime ovog znamenitog Zaječarca. Tu je i kuća u kojoj je proveo detinjstvo i mladost i na kojoj je njegova glumačka bolja polovina Mira Banjac 1993. otkrila tablu na kojoj piše „Ovde je živeo Zoran Radmilović, glumčina“.

Tu, na raskrsnici ovih dveju ulica, u zgradi do moje živeo je još jedan srpski glumac, poznat široj publici po ulogama koje je ostvario u domaćim filmovima i serijama, ali koga u tim nabrajanjima Zaječarci, ne znam zbog čega, često izostave – Nenad Ciganović.

Viđala sam ga u komšiluku i u gradu, bio je skroman i običan čovek, kakvi i jesu veliki ljudi.

Kad sam pre neki dan počela da razmišljam i prikupljam podatke o njemu, otkrila sam da je na ovaj svet došao i napustio ga istog datuma – 18.maja. Rođen je u Bjelovaru pre tačno 80 godina, a preminuo je u Zaječaru na današnji dan 2003.godine.

Ljubitelji domaćih serija i sada mogu da ga vide na malim ekranima kao pijanistu Kovačevića u reprizi  „Porodičnog blaga“, a glumio je i u „Otpisanima“, „Boljem životu“, „Balkan ekspresu“, „Majstorima“, „Vrućem vetru“, „Srećnim ljudima“.

ciga i brena

Nenad Ciganović i Lepa Brena u filmu „Hajde da se volimo“

Na filmskom platnu pojavio se prvi put 1979.godine u ostvarenju „Osvajanje slobode“. Usledile su uloge u filmovima: „Kraljevski voz“, „Timočka buna“, „Jaguarov skok“, „Na putu za Katangu“, „Tesna koža“, „Balkan ekspres“…

ciga i bora

Nenad Ciganović i Bora Todorović u filmu „Balkan ekspres“

Gde god da je išao sa sobom je nosio „po neki kamen sa Popove plaže, sitna duhovita zaječarska zezanja, lasovačku rakiju i zaječarsku dušu“, otkrio je u jednom intervjuu mojoj drugarici i koleginici Darinki Mihajlović.

Rekao joj je i da su za njegov glumački izbor odgovorni učiteljica Spasenija, profesor Dragutin Bajo i upravnik zaječarskog pozorišta Miša Milosavljević koji ga je 1947.godine zapazio kad je kao dvanaestogodišnjak dekalmovao „Smrt komuniste“.

Na daskama koje život znače debitovao je u „Kralju Batajnove“ tumačeći lik malog Francelja. Pozorište je bilo njegova najveća ljubav tako da je tokom karijere duge skoro pola veka glumio u oko dve i po hiljade predstava.

https://youtu.be/PT2vtI55nN8

„Porodično blago“

U penziju je otišao tiho, bez pompe…

Zaječarci su ga viđali u gradu, na pijaci, starim kafanama koje je voleo. Da je poživeo, danas bi proslavio 80.rođendan.

 

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail
Last modified: 18. маја 2015.

Author

Comments

Avatar

Volim kada naletim na ovako lepe priče koje me sete nekih zaboravljenih likova. Onih što su uvek bili, nekako, u senci većih, večiti sporedni likovi i epizodisti, ali ne manje sjajni i maestralni u svojoj umetnosti! Divna priča, baš! Hvala ti Sue!

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Hvala tebi, Snežana! Divni ljudi žive ili su živeli u našoj blizini, a mi smo ih neopravdano prepustili zaboravu. Ciganović je jedan od njih.

Avatar

Sve češće priče o ljudima vrednim pažnje nalazim na blogovima, ne u medijima. Tamo je valjda gužva od jadnika iz rijalitija, kriminalaca i starleta. Hvala ti.

Suzana Stamenković
Author
Suzana Stamenković 

Trudim se da ne registrujem raznorazne likove kojih su mediji prepuni. Bojim se da svi živimo u jednom velikom Imaginarijumu. A divnih ljudi ima svuda oko nas. Kad ih već veliki ignorišu, ostaje nama malima da o njima pišemo. Žao mi je što je Ciga nepravedno zapostavljen 🙁

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.