-
Povratak na Santorini, 21.deo
Trenuci za nezaborav za sve koji dođu na Santorini jesu dok Sunce odlazi na počinak. Te veličanstvene boje, od svetle zlatne do tamne crveno-narandžaste dok se zlatna kugla gubi na horizontu, treba videti i doživeti. Imam utisak da dok Sunce zalazi, a sada je to već negde posle 18 sati, sve na ostrvu stoji. Turisti, gde god se zateknu oduševljeno uživaju u tom neponovljivom trenutku, želeći da ga ovekoveče na fotografijama. Zalazak se u Imerovigliju posmatra kod Crkve Anastasi, kod Crkve Svetog Đorđa, kao i u brojnim restoranima i hotelima načičkanim na obodu Kaldere. Obavezan detalj, uz Sunce na horizontu, jeste i “petra Skaros”, odnosno “kamen(stena) Skaros” koji se isklesan…
-
Povratak na Santorini, 20.deo
Kuća u Imerovigliju, u kojoj sam živela tri godine, udaljena je od mesta na kojem sada sedim tek pedesetak metara, nema ni dva-tri minuta hoda. Osećam je kao da i dalje živim u njoj. Promenili su je, okrečili u sivo-plavu boju, zamenili stolariju. Imala je dva ulaza, ali smo koristili onaj sa stepaništem iz sokaka. Sa drugog ulaza izlazili smo na terasu koja je gledala na centralnu ulicu koja vodi ka Iji. Saobraćajna gužva tokom leta je neopisiva. Volela sam da tokom tih popodneva i večeri uživam sa decom na njoj. Pišem o kući kao da je više nema, ali u stvari nema nas u njoj. Sada tu živi Marketusi,…
-
Povratak na Santorini, devetnaesti deo
Na Santoriniju je toliko puno restorana i taverni da prosto ne znate koji da odaberete. Neki imaju interesantan izbor hrane, drugi predivan pogled, a pojedini ljubazno osoblje koje uživanje u hrani pretvara u poseban događaj. U Firostefaniju, selu na obronku Kaldere i u blizini Imeroviglija, nalazi se taverna “Mama Thira”, vlasnika Jorgosa Hristijanosa, sina Manolisa i Nine. Današnja taverna, a nekadašnja mala radnja za prodavanje suvlakija otvorena je 1986. godine u Kamariju, selu na istočnoj strani ostrva. Davne 1992. godine, kada sam se sasvim slučajno našla na Santoriniju, čekajući brod za Krit, postala sam prvi put u životu konobarica koja je raznosila tanjire sa hranom. Kada me je Manolis prvog…
-
Povratak na Santorini, osamnaesti deo
U davnim imperijama, rimskoj i grčkoj, seksualne anomalije i perverzije bile su normalne za tadašnje careve, dvorjane, podanike. Tamna strana ljudske seksualnosti nikada se nije izgubila, već se možda samo kao kameleon prilagodila društvu kroz vekove. U današnje doba Meka i Medena za takav način života u Grčkoj je Mikonos, ali i Santorini svojom privatnošću postaje sve češća destinacija zaljubljenih i romantičnih istopolnih parova. Viđam ih kako se drže za ruke dok šetaju stazama Kaldere; u vreme zalaska sunca razmenjuju poljupce, a u restoranima se zaljubljeno gledaju. Glavna tema za razgovor momaka koji rade u obližnjem hotelu, kada za vreme pauze sednu za moj stočić da predahnu, jesu tri gej…
-
Povratak na Santorini, sedamnaesti deo
Kažu da je Santorini deo davno izgubljene Atlantide. Prvo je o tome pisao Platon. Govorio je o Atlantovim potomcima koji su stekli bogatstvo kakvo u mnogim kraljevstvima u prošlosti nije stečeno, niti će moći u budućnosti. Svaki kralj tog carstva ukrašavao je već ukrašeno i nadmašivao prethodnika koliko je to moguće, sve dok veličanstvenošću i lepotom svojih tvorevina nisu doveli dvor do savršenstva koje je zaustavljalo dah. Neki naučnici tvrde da je Platon priču zasnovao na događajima kao što su erupcija Santorinija ili Trojanski rat, dok drugi tvrde da su mu inspiracija bili događaji iz njegovog vremena, kao što je uništenje Helikea ili neuspela atinska invazija Sicilije. U srednjem veku…
-
Povratak na Santorini, šesnaesti deo
U Imerovigliju me najviše oduševljavaju ptice. Svakodnevno me opčinjava njihov beščujni let. U Srbiji tek ponekad propratim pogledom vrapce i po koju lastu, ali ovde je to drugačije jer beskrajno plavim nebom Santorinija lete jata meni nepoznatih ptica. Ima crnih, sličnih gavranima; potom sivih, nalik golubovima, ali to nisu, i ptica ogromnog raspona krila, za koje bih rekla da su orlovi. Barba Artemis kaže da i jesu orlovi, ali se u ovom delu Egeja nazivaju drugačije. Ogromne šupljine u stenama Kaldere uglavnom su nastanjena različitim vrstama koje tu provedu i zimu. Galebova, odnosno ptica bele boje, nema. Ptice mogu da pevaju, cvrkuću grakću i guču, ali se ovde ne razaznaje nijedan ptičiji zvuk,okružuje…
-
Povratak na Santorini, petnaesti deo
Ovde je dan ispunjen i bez ikakvog plana, jer je dovoljno samo da sediš i nešto će se već samo po sebi desiti. Pijući kafu uživala sam u jutarnjem pogledu na prelepi deo Kaldere ukrašen načičkanim hotelima i de lux opremeljenim apartmanima čiji dnevni najam košta od 200 do 5.000 evra. Ludilo! Kako je ujutro najveća gužva momaka koji raznose doručak i razne druge stvari po serpentinskim apartmanima, vreme i mesto za predah i po koju cigaru, obično je barba Artemijev stočić. Tako sam doznala da se Janisu, koji ima trojicu sinova i važi za najuspešnijeg meštanina Imeroviglija, rodio prvi unuk. Bilo mi je drago, onako baš od srca, jer…
-
Povratak na Santorini, četrnaesti deo
Najveća od desetak crkava u Imerovigliju je Malteza. U njoj su krštene moje ćerke, svaka na svoj imendan, što u Grčkoj nije običaj. Starija, Konstantina – Theologija ( kojoj je drugo ime po baki Grkinji) krštena je 21. maja 1997.godine, dok je 31. avgusta 2000. bilo krštenje Aleksandre – Ekaterini, koja nosi ime po grčkoj tetki. Krstiti decu u Grčkoj je životni događaj za roditelje, kao i za one koji ih krste jer im postaju roditelji pred Bogom. Mi imamo dve kume, Evu i Meri, koje se ovde zovu nones. Obe su moje drugarice i ostale smo vrlo bliske svih ovih godina. Interesantna je priča kako je crkva, sagrađena negde…
-
Povratak na Santorini, trinaesti deo
Sredinom devedesetih godina NASA je redovno, možda ne svake godine, održavala kongrese na Santoriniju. Dolazili su svetski priznati naučnici, astronauti i svi oni koji su imali veze sa istraživanjem svemira. Aprila 2000. godine radila sam u hotelu Honeymoon Vilas, kako se tada zvao, u vreme održavanja jednog od NASA skupova. Jednog jutra stigao je novi gost, astronaut Valerij Poljakov. “Zdravstvujte!”, rekao mi je prvog jutra za vreme doručka, a kada sam mu ja odgovorila “Dobro jutro!”, pogodio je da sam iz Jugoslavije, koju je on obožavao, kao i Tita. Sprijateljili smo se odmah, onako kao ljudi iz zemalja komunizma i pravoslavlja. Za doručak je svakog jutra jeo deset prženih jaja…
-
Povratak na Santorini, dvanaesti deo
Igra mi levo oko od kada sam pošla na put, a pre neki dan slomilo mi se ogledalo. A ja verujem u te stvari uroka ili bad luck-a. To se na grčkom kaže “mati” ili uroci, odnosno “se matjasane – urekli su te“. U Grčkoj ne postoji radnja suvenira koja ne prodaje “oko protiv uroka”, tako da je to jedan od uobičajenih poklona koje turisti kupuju za sebe i svoje kod kuće. Grci veruju da “plavo urokljivo oko” štiti od uroka onog koji ga nosi time što “šalje” tj. vraća “urokljive” vibracija onom koji ih je prvi poslao. Mati može biti i na privescima za ključeve, na lančićima, narukvicama, minđušama.…
