-
Dan bez smeha je izgubljen dan
Ko bi bolje od kralja komedije i prve prave zvezde nemog filma Čarlija Čaplina mogao da zna da je “Dan bez smeha izgubljen dan? Prepoznatljiv kao “Skitnica”, u prevelikim cipelama i zakrpama na odeću, sa cilindrom i štapom, jednu od najvećih životnih mudrosti sažeo je u nekoliko reči. I zaista, koliko god da je teško i kakve god brige nam opterete misli i pleća, čini mi se da smo uvek uspevali da sačuvamo malu dozu humora. I tako dan za danom. Smejemo se da odagnamo strah, da oteramo brige, da vedrinom obojimo dan. Smejemo se na svoj i tuđ račun, sami kod kuće uz dobru komediju ili na poslu sa…
-
Davati samoga sebe je bolje nego samo davati
Zbog žena se ratovalo, tugovalo, gradilo, slavilo. Inspirisale su umetnike, graditelje, vojskovođe, careve. Koračale su kroz istoriju stvarajući bolji svet zajedno sa jačim polom, dajući nesebično sebe, svoje znanje, mudrost i veštinu. I koliko god bile nadarene i sposobne morale su u svetu muškaraca da se izbore za svoja prava, da budu podjednako uvažavane, poštovane, plaćene; da mogu da se obrazuju, napreduju, glasaju. Iako je u prethodnih sto godina više nego u svim vekovima do tada načinjen veliki korak napred, to je je proces koji i dalje traje i pomera granice. Simbol borbe ali i osvojenih prava i slobode jeste Dan žena. Ženama nikada nije bilo lako. Nije ni sada,…
-
Dnevnik pročitanih knjiga šest decenija star
“Moj prijatelju, mene više nema,al nisam samo zemlja, samo trava,jer knjiga ta, što držiš je u ruci,samo je dio mene koji spava.I ko je čita – u život me budi.Probudi me, i bit ću tvoja java.” Ovim stihovima Dobrice Cesarića davnih pedesetih godina prošlog veka počinjala je emisija o knjigama na drugom programu Radio Beograda, koju je kao opčinjena tada slušala devojčica iz Rgotine kod Zaječara. Znala je napamet i citat “Uživanje u čitanju nesumnjivo je najdragocenija sklonost čoveka, ona spada u ona uživanja koja pomažu čoveku da ostane čovek ili da postane još bolji, a ono što čita obogaćuje srce i dušu.”, kojim se emisija završavala. S radoznalošću i…
-
Da smo živi i zdravi!
Čitava suština života u nekoliko reči. Da smo živi i zdravi! Iako oduvek nazdravljamo jedni drugima istim rečima, tek smo sada postali svesni da to zaista jeste tako, da će sve ostalo doći i proći, da ćemo zaraditi, potrošiti, voleti, odbolovati, putovati, provoditi se, radovati se, tugovati, pazariti, darivati, lumpovati, plakati, svađati se, miriti, raditi, drugovati…bez obzira na okolnosti, ali da bez zdravlja nema ni života. Ljudi umiru stalno, neki zbog bolesti ili nesrećnih okolnosti, drugi zbog starosti, ali je godina za nama odnela toliko divnih ljudi, a mnogi su se jedva izborili s koronom da su svakog dana, posebno poslednja dva meseca, pristizale teške, tužne vesti. I nisu to…
-
Repušnica – Simbol napuštenih srpskih sela
Iako je u Srbiji sve više napuštenih sela, Repušnica u blizini Knjaževca, na obroncima Stare planine, već dve decenije simbol je svih mesta bez stanovnika. Kuće stare, oronule, otključane, davno napuštene, zarasle u korov. Sokaci sablasno pusti. Nema struje, vode, telefona. Iz nekada punog sela, život je nestajao, dok se i poslednji meštanin nije odselio pre dvadesetak godina. Meštane otišle u potragu za boljim životom, ne može ništa vratiti na vekovna ognjišta, ali ih nostalgija može podstaći da obnove stare kuće i da u njima provode praznike, odmore, a možda jednom i penzionerske dane. Vesnici tih dana možda su Jovanovići, Nikola i Drina, koji od 2007. godine nastoje da vrate…
-
Zrno dobrote
Odrasli smo učeći se pravim vrednostima, dobroti, poštenju, časti, saosećanju, humanosti, požrtvovanju, nesebičnosti, poštovanju, pravednosti. Sve nas, pre ili kasnije, realnost saplete, pa se u koštac sa nedaćama uhvatimo s odlučnošću i borbenošću, spremni da uzdignute glave idemo napred, krčeći put pred sobom. Na tom putu ponekad pregazimo na ideale, zažmurimo na ružne stvari, izgubimo poneku vrlinu, zaboravimo na lekcije iz detinjstva. Prolaze godine, a mi sve manje ličimo na ono dete koje nosimo u sebi, spremno da pomogne drugima, da sa znanim i neznanim ljudima podeli ono što može, ima i ume. Ali to zrno dobrote opstaje u nama. U to smo se uverili mnogo puta otkako svetom hara…
-
Ja ❤️ Radio Zaječar
“Smrt fašizmu – sloboda narodu! Govori Radio Zaječar.” Bio je 20. decembar 1944. godine kada je u etar pušten signal najstarije lokalne radio stanice u Srbiji i druge u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji. Mi, koji smo decenijama kasnije postali deo te velike i složne radio porodice sa čudesnom istorijom, znali smo imena prvih spikera i članova Narodnog orkestra koji je svirao u programu uživo, a kao mantru umeli da ispričamo događaje iz višedecenijskog rada stanice kao da smo bili njihovi akteri. Kad god je politika nadjačala glas razuma, radio je prestajao sa radom. Prvi put 1954. godine. Kao razlog je navedena nemogućnost opštine da finansira njegov rad, a već su postojale…
-
Akvareli dušom slikani
Na Badnji dan prošle godine prvi put sam zaista primetila predivne akvarele Tatjane Karabašević, umetnice iz Majdanpeka. Viđala sam i ranije na netu njene slike, koje su plenile optimizmom, nežnošću i vedrinom boja, ali me je informacija da će njena slika “Intermezzo” biti izložena na prestižnom Festivalu akvarela ”UrbinolnAcquerello” u Urbinu u Italiji, podstakla da se zainteresujem za njeno stvaralaštvo. Što sam više otkrivala, moje je oduševljenje raslo, kao i opčinjenost lepotom njenih radova. Raslo je i čuđenje zašto se o Tanjinoj umetnosti i čaroliji koju stvara tako malo zna u Srbiji, pa čak i u Majdanpeku, gde smo zajedno odrasle, maltene u komšiluku, i gde ona i dalje živi…
-
Prati svoje snove
Ponekad se snovi i ostvaruju…Kad nešto jako poželiš i istraješ u nameri da to i postigneš, to se na kraju i dogodi, uprkos preprekama i onima koji ti govore da je nemoguće. A ti znaš da nije, jer pratiš svoju unutrašnju treperavu svetlost koja ti kazuje da si na dobrom putu i da samo nastaviš da koračaš ka svom cilju. Zvezde će se na kraju poklopiti. “Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom”, napisao je pre 26 vekova Lao Ce, kineski filozof i pisac. Ništa nije daleko i ništa nije nemoguće. Na izmaku godine ovu sam lekciju naučila od svog mlađeg sina. I presrećna sam zbog toga jer je Filip…
-
Da ti kažem šta mi je…
Novinar u meni zna da ni iz čega napravi pitku pričicu, od sećanja iz detinjstva, do sletanja ljudske posade na Mesec ili bondruk sistema gradnje. Možda ona neće biti remek delo, ali će sadržati dovoljno činjenica i emocija da stigne do nečijeg uma ili srca, u zavisnosti od teme. Problem je ona jogunasta devojčica odrasla kraj zlatnonosnog Peka, sa decenijama usavršenom tehnikom durenja, koja se, ogrnuta plaštom tišine, ušuškala u dnu moje duše i tvrdoglavo ućutala. Ni da bekne. Oduvek zaštićena, naučena da i u lošim ljudima, ružnim postupcima i groznim situacijama nađe neku mrvu lepote i dobrote, ostala je skamenjena zlom i zlobom. Kada su maske pale uplašila se…
