“Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje”

Uvek kad sretnem porodicu u kojoj ima dece sa posebnim potrebama osetim snažnu empatiju i dugo me muči pitanje kako ti ljudi žive.

Nedavno sam, na jednoj slavi, zapazila lepog crnomanjastog mladića po čijim se pokretima i ponašanju, a ne toliko izgledu, primećivalo da je drugačiji. Pored njega sedela je lepa i nasmejana mlada žena, a sa druge strane, naočit crn muškarac.

Sticajem okolnosti, gosti su počeli da pričaju o njima. Imaju tri sina, dva su studenti a ovaj srednji je rođen kao autističan. Slutila sam tešku priču pa sam se, poznajući njihove kumove, kasnije raspitala.

Tako sam saznala da lepa mlada žena nije njihova majka, već žena njihovog oca. I odmah sam se, u sebi, zapitala kakva to majka može da ostavi tri sina, od kojih je jedan teško bolestan. I odmah sam bila spremna da je, kao majka, osudim.

Ali, ispostavilo se da nije sve tako jednostavno. Pre otprilike 25 godina, priča mi njihova kuma, krenuli su od nule. Živeli kao podstanari dok su gradili svoju kuću. Sa kumom su delili kupatilo i kuhinju.

„Teško su živeli, on je radio a ona čuvala prvog sina i zatrudnela sa drugim. Tek kada je dete napunilo dve godine primetili su da nije kao druga deca. Da su tada znali…Ali nisu. „Na putu“ je bilo i treće dete.

Njihova majka je, inače, bila usvojeno dete. Očuvali su je neki ljudi u selu a svoju majku je videla dva tri puta, maltene u prolazu. Nikada se nisu zbližile, nije htela da čuje za unuke. Tako je majka odgajala sinove dok je otac, priča njihova kuma, umeo da „švrlja“ sa drugim ženama. Kad joj se, valjda, jednog dana sve smučilo rešila je da nastavi fakultet koji je davno prekinula. Našla je ženu za čuvanje autističnog deteta i završila fakultet, pa se i zaposlila.

Sada je njena pozicija već bila drugačija, imala je svoj dinar. U međuvremenu, o dečaku je počela da brine mlada žena, sa početka priče, inače medicinska sestra. Sinovi su je zavoleli, postala je deo njihove porodice. I otac je češće bivao kod kuće.“

Ne znam šta je presudilo, tek majka se jednog dana pokupila i otišla. Sumnjaju da je otac vršio pritisak na nju da ode. Medicinska sestra ostala je da čuva sinove. Venčali su se i već pet godina žive zajedno. Srećni su i zadovoljni, koliko se u datim okolnostima može biti. Otac se smirio i postao pravi otac.

A majka? Kažu da živi u kući sada već pokojnih usvojitelja. Nema nikoga, potpuno je sama, često pije. Dođe sinove da obiđe.

I niko je ne osuđuje. Naprotiv.

IZVOR FOTOGRAFIJE : wegret.com