Čoli u čast – Tipujem na rekord!

Nisam mogla a da sa vama ne podelim viziju o nastavku serije fenomenalnih koncerata jedinog i neponovljivog Zdravka Čolića. Kada može da napuni Arenu šest puta, što ne bi i deset?

Razmišljala sam da li su Čola, a i svi ostali u brojnoj pratećoj ekipi fizički spremni na to?! Ali, da! Sigurna sam da jesu! Svi koji učestvuju u tom spektaklu, svejedno da li na bini ili u publici, imaju dovoljno adrenalina i ushićenje da postave novi rekord.

Svi oni koji dožive magiju i osete harizmu koju Čola već decenijama sa sobom nosi, po izlasku iz Arene, dok i um i i dlanovi i srce još bride, pomisle: “Hoću još jednom!” To su uzviknule i moje ćerke odmah po završetku koncerta.

Ove sezone Čola, a i Arena, obaraju sve rekorde! Nikome još nije pošlo za rukom da toliko ljudi i energije sakupi na jednom mestu. Iako u hali zvanično ima mesta za oko 20.000 posetilaca, sigurno ih je bar šest-sedam hiljada više. Krcato je. Ali, svejedno, na svih šest rasprodatih koncerata ne može biti više od 150.000 ljudi, a opet će biti bar još pola miliona onih koji će želeti da ga čuju i vide, da zapevaju sa njim u glas.

Zato sam sigurna da će serija koncerata biti nastavljena i nakon praznika, i da će biti i tog desetog, jubilarnog.

Čula sam raznorazne priče ovih dana, ljudi su sa raznih strana , i iz zemlje i inostranstva, došli da uz Čolu proslave punoletstvo, diplomu, godišnjicu braka, rođendan…Neki sa prijateljima, drugi sa partnerom, a mnogi, kao i ja, sa decom koja nisu ni bila rođena u staroj Jugoslaviji, ni u vreme kada je Čola bio nepriokosnoven u svih šest republika.

Zanimljivo je i da veći deo publike čine mladi od 15 do 35 godina koji znaju napamet sve njegove pesme. I “Gori vatra”, i “Stanica Podlugovi”, i “Zagrli me”, sve do onih novijih.

U moru zvezda koje brzo zasijaju i još brze se ugase, u tolikoj ponudi raznoraznih ritmova, žanrova, u ekspanziji muzičkih takmičenja na svakom ćošku i šou programa na domaćim kanalima, pravi kvalitet opstaje. Ljudi su se uželeli nečeg normalnog, lepog i za dušu prijatnog. A to Zdravko jeste. Istinska muzička legenda.

I zato će uvek biti onih koji će želeti da ga čuju uživo prvi, ili peti, ili stoti put! Među njima i prijateljica Danka koja često kaže: ”Umreću, a željna sam ga!”

Mislim da ni meni Čole nikada nije dosta.

Nisam kupila kartu za 28. decembar. Čekam jubilarni deseti. Tipujem na rekord!

https://youtu.be/_JCOpjFn5jc

autor: Suzana Spasić Stamatelatos