Nešto sasvim lično
Ponekad je glupavo, čudno, smešno, tužno, neozbiljno, uvrnuto, ali je samo i jedino – naše.
-
Imao je najtužnije oči
Ne znam kako se zvao taj maleni dečak. Imao je desetak godina a poslednje dane proveo je u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Davno je to bilo. Imala sam 17 godina, išla u III razred Medicinske škole u Beogradu, pedijatrijski smer. Tih dana, praksu smo obavljali u Institutu. Smena je počela tačno u 6. Svaka od učenica bila je zadužena za po jednu sobu u kojoj su ležala bolesna deca. Deca za koju smo znale da nikada neće izaći iz bolnice. Ali mi je taj maleni dečak ostao evo i nakon 45 godina u sećanju. Tog jutra đavo me naneo da, idući hodnikom, ugledam kroz poluotvorena vrata,…
-
Da li je bolje biti sam ili usamljen?
Moja drugarica nedavno je proslavila rođendan. Jubilarni. Neću da spominjem koji. Pripremila je slane i slatke đakonije, piće, finu muziku i pozvala na proslavu prijateljice sa kojima se najviše druži. Zajedno sa domaćicom bilo nas je osam. Osam žena po svemu različitih, godinama, interesovanjima, izgledu…Kada sam u jednom intimnom društvu prepričavala doživljaje od te večeri rekla sam da su udate bile u manjini-samo dve, dok je razvedenih i nikada udavanih bilo po 3. I onda sam shvatila da su, ne samo moje prijateljice, već i žene koje poznajem iz viđenja, uglavnom sa jednim ili više brakova iza sebe ili još nisu pronašle čoveka svog života. Najmanje je onih koje su…
-
Dušebrižnici, uvek budni i brižni
“Suzo, kakav je to skandal sa vašim blogom?”, pitala me je pre nekoliko dana u prolazu prijateljica koju dugo nisam videla. I nije bila prva koja mi je za ovih dvadesetak dana, koliko postojimo, postavila to pitanje. Naravno, skandala nema. Bilo mi je jasno o čemu se radi još prvih dana kada su mi neke kolege rekle da smo uradile odličan marketing šerujući tekstove u nekoliko raznih grupa na društvenim mrežama, u kojima desetak istih ljudi kritikuje aktuelnu vlast. Ne, nismo to uradile, niti nam pada na pamet. Naše tekstove objavljujemo samo u dve grupe blogera i tviteraša. Blog je, za one kojima još nije jasno, intimni internet dnevnik u…
-
Vreme je da budemo ljudi!
“Dođu tako vremena kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se se obogati” , reče davno Andrić. “Incidenti”, kako nazivaju ove vandalske metode zastrašivanja komšija Albanaca potvrđuju da nikada i ne prolaze. Takva vremena. Samo je pitanje hoćemo li i kako i mi, normalni, progovoriti. Vreme je za skidanje kape. Svim onim anonimnim ljudinama koji su našli načina da kažu „ne damo svoje komšije“. A ti Albanci čije ste pekare palili i razbijali sinoć u Novom Sadu, više su Novosađani nego vi, zapamtite to. Sram vas bilo, bagro jedna. — Tatjana VE-ho-vEc! (@Mooshema) October 17, 2014 Na Novi Sad pa i celu Vojvodinu bačena je senka. Tobože, svi su huligani. Ne…
-
Potera za sinom
Dođe moja majka jednog dana sa posla kući a tamo moler na merdevinama (krečio je stan) nonšalantno kaže: „Gospođo, zvali su iz škole, kažu da vaš sin nije došao, nisam baš najbolje razumeo“. I ‘ladno nastavi da radi. Majka se izbezumi i kako je ušla tako istrči na vrata kao da je đavoli ganjaju. Desi se da moj otac tog trenutka ulazi u zgradu i njih dvoje se maltene sudare. „Šta je bilo, maco?“ ( tako je zvao) a ona ni abera. Okrene se i on i potrči za njom. Tako su ljudi zabezeknuto gledali ženu koja trči ( i pridržava periku da ne padne sa glave) i muškarca koji…
-
Grabi od života
Srela sam danas nekadašnjeg kolegu koga nisam videla mesecima. Nedavno je imao tešku operaciju, a bolest je otkrivena slučajno dok je na početku leta sa porodicom bio na moru. Kaže, dobro je, oporavlja se. Bolest ga je uzdrmala iz korena, tako da je rešio da promeni svoju svakodnevicu i uživa u životu. Napravio je spisak stvari koje treba da uradi, a nikada ranije, zaokupljenim problemima, nije imao vremena. Do kraja meseca posetiće prijatelje sa kojima mesecima, možda čak i godinama, nije popio kafu, a onda kreće na putovanje. Planira da obiđe Bugarsku, Grčku, Tursku, Albaniju. Pun optimizma i zahvalan za vreme koje mu je podareno, rekao mi je „Grabi od…
-
Vera i Nada su pobedile rak dojke
Do pre sedam-osam godina nisam lično poznavala nijednu ženu sa karcinomom dojke. Znala sam neke iz viđenja, druge iz priča maminih prijateljica, treće iz komšiluka, ali nikada to nije bila osoba iz mog bliskog okruženja, tako da nisam mogla ni da naslutim sa kojim se strahovima i borbama sauočavaju te žene, koliko im je potrebno podrške, volje i želje za životom. Sve dok se bolest ne dogodi nekom vama bliskom ne obraćate previše pažnje na natpise u novinama, na tv emisije, apele lekara, niti na ispovesti onih koje se nisu predale. A onda je, za vrlo kratko vreme, najpre obolela moja koleginica, a potom i bliska prijateljica. Zvaću prvu Nada,…
-
Душица у Души – свето биће жене
Хладне и снежне зиме ’68. у вечерње сате, најпре сам видео њене очи. И себе у њима, довека. Од када сам упознао Душанку, моју Душицу у Души, више нисам исти, ни сам, јер ме је, у сваком погледу, њена савршена појава сасвим озарила и преобразила. То није била еволуција већ револуција у мом животу, темељни преокрет, диван упут у брачну луку. Била је за мене једно ново, савршено, искрено, спонтано и самопрегорно биће, без мане и без кварне рачунице. И остала таква, ево је томе проминуло 46 година. Постала је Веста (богиња огњишта) или весталка наше заједничке куће. Никада у животу није потрчала и никада није закаснила. Понекад је бивала…
-
Za pale anđele utehe nema
Potrese me svaka vest o stradanju dece. Plačem nad sudbinama tih mališana koje nikada nisam videla u životu, o čijim životima ništa nisam znala. Boli me njihovo prekinuto detinjstvo, neproživljena mladost, otrgnuta budućnost. Plakala sam i sinoć kada sam čula da je u Knjaževcu, u dvorištu škole, u kojem sam nekada davno preskakala lastiš i igrala basket, nastradao dvanaestogodišnji dečak. Na malog Savu pala je metalna konstrukcija gola. Pomoći nije bilo. Pre nepunih mesec dana teško je povređen i dečak u školskom dvorištu u Barajevu. Tuga do neba! Ne smem ni da pomislim kako je roditeljima. Ovakve tragedije najveći su strah koji niko ne sme glasno ni da izgovori. Čini…
-
Kako da zavedem muškarca?
Ako ste pomislili da ću pisati o zavodničkim veštinama koje svaka dama mora da ima ako želi da muškarac njenog života načisto poludi za njom, onda ste se prevarili. Neću pisati ni o šarmu,lepoti, inteligenciji, ni o vrtoglavim štiklama, seksi vešu, crvenom karminu, pikantnim porukama, ali ni o proverenim receptima naših baka da ljubav na usta ulazi. Na ovu priču podstakao me je tekst u današnjem dodatku jednih dnevnih novina, baš sa tim naslovom „Kako da zavedem muškarca?“, na koji sam se ustvari i upecala. A onda i pošizela. Iz cipela me je izuo jedan od sagovornika, predstavljen kao instruktor „NLP zavođenja“, šta god to značilo. Prema njegovim rečima, prvi…
