Predeo slikan Pavićevom magijom

Magija, san i stvarnost i njihovo stalno preplitanje. Romani obojeni čarolijom vrve od divnih zaboravljenih reči i izraza, koji hrane i um i dušu.

Ukrašena metaforama i alegorijama, pisana posebnim stilom,  književna zaostavština Milorada Pavića nije razumljiva svima, ali je dragocena onima koji uspeju da je shvate. I meni je trebalo vremena. Čitajući dobro ušuškane životne istine promenila sam pogled na književnost, život, svet, univerzum.

Pavić se proslavio 1984.godine neobičnim romanom-leksikonom „Hazarski rečnik“, kojim  je vaskrsao iščezli narod-Hazare. Roman je preveden  na 21 jezik, a objavile su ga najuglednije izdavačke kuće širom sveta. „New York Times“ ga  proglašava za jedno od sedam najboljih književnih dela objavljenih u Sjedinjenim Američkim Državama. Delo ovenčano NIN-ovom nagradom, u Beogradu je 1992. godine proglašeno za roman decenije.

I naredni roman „Predeo slikan čajem“ osvaja publiku na prečac i dobija Nagradu Meša Selimović i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1988.godini. Zanimljivo je da je podnaslov knjige “Roman za ljubitelje ukrštenih reči” a poglavlja se mogu čitati vodoravno i uspravno.

Pavić, totalno neobičan i avangardan, zapanjuje čitaoce i svojim trećim romanom „Unutrašnja strana vetra“, koji je proglašen za najbolju knjigu proze u Srbiji 1991. godine. Ovaj roman-klepsidra ili roman-diptih ima dve naslovne strane i kraj u sredini knjige!

Čuda se nastavljaju i delom „Poslednja ljubav u Carigradu- priručnik za gatanje“.  Uz roman ide špil tarot-karata, koje je kao “Vizantijski tarot” slikao Pavićev sin Ivan, a svako poglavlje romana nosi naziv po jednoj od tih karata. Nagrada „Prosvete“ za roman godine i Nagrada Laza Kostić te godine odlaze Paviću u ruke.

Milorad Pavić govori o sebi za RTS              izvor: You tube

Nakon toga, iz njegove „radionice duše“  izašli su i:  „Šešir od riblje kože“, „Stakleni puž“,„Kutija za pisanje“ „Zvezdani plašt“  „Unikat“,“Svadba u kupatilu“.

Po Pavićevoj priči „Vedžvudov pribor za čaj“  snimljen je film “Vizantijsko plavo”, a  Pozorišna trupa La Compagnie des Petits Chvteaux igrala je komad “Lovci snova” – scensku adaptaciju Hazarskog rečnika. Romanom je inspirisan i balet “Mountains Made of Barking”, kao i strip „Treći argument“.

“Hazarski rečnik” u izvođenju Teatra ”Jana Kočanovskog” u Poljskoj     izvor: B92

„Sve budućnosti imaju jednu veliku vrlinu: nikad ne izgledaju onako kako ih zamišljaš“, zapisao je Pavić, koji je svojim stvaralaštvom definisao književnu budućnost.

Ostaće upamćen i kao jedan od pisaca pionira u  elektronskoj književnosti, u kojoj čitalac, pritiskom na dugme, kreira svoj lični pristup štivu i sopstveni način pri čitanju književnog dela.

IZVOR FOTOGRAFIJE: www.vk.com