Nisam pametna da li sam mudra

Jalov je pokušaj objasniti reč mudar. Šta ona zapravo znači. Pametan? Iskusan? Obrazovan? Svakako ne, mnogi su sve to a ipak nisu mudri. Na osnovu čega onda za nekoga kažemo da je mudar a njegove misli zovemo mudrostima?

Rekla bih da je to, iznad svega, sposobnost da u par reči ili rečenica sažmemo sopstvene zaključke ali tako da se u njima pronađu i mnogi drugi koji će reći „baš tako bih i ja rekao“ a ipak im to nikada neće poći za rukom.

Mudrima zovemo poznate pisce, naučnike, filozofe, državnike, vojskovođe. Sve one kojima se divimo i kojima ne zavidimo što su bolji i „jači“ od nas. Dakle, da bi neko usvojio nečiju kao svoju mudrost, mora mu se verovati. Gotovo bezuslovno jer je tamo negde ostavio neki trag, van vremena i prostora. Trag koji ga je nadživeo.

A šta je sa narodnim mudrostima? Ko je njih izmudrovao? E, tu bi se već dalo govoriti o životnom iskustvu i onoj iskonskoj pameti koja nas spašava od gladi i žeđi ali i od budala.

Oduvek volim starine na čijem su licu sve životne bitke ostavile traga. Uživam dok ih slušam jer je u njihovoj priči sve surovo i realno i jer ne pričaju da bi ostavili utisak, dodvorili se ili svideli. Govore za sebe, ništa ne traže a tek vremenom shvatimo koliko su dali.

Mudrost se ne nasleđuje. Nije ni talenat. To je volja i znanje da poučimo ili podsetimo druge, traži strpljenje i ljubav prema čoveku. Zato su istinski mudri samo veliki ljudi. Poznati ili anonimni, sasvim je svejedno.

IZVOR FOTOGRAFIJE: luxfon.com