Nada za Nikolu
Sirene za vazdušnu uzbunu zavijaju i danju i noću, nebo nad Srbijom sivo je i tmurno, ljudi su uplašeni i tužni. Pa, ipak, život u svoj svojoj nesavršenosti ide dalje, donoseći, uprkos bombama, i mnogo razloga za sreću i radost.
Tako je i Nikolino rođenje, jednog aprilskog dana u sred bombardovanja, ispunilo srca njegovih roditelja Marijane i Nenada ponosom i neizmenom srećom.
Radost je pomutila dijagnoza lekara da Nikola ima tešku urođenu manu kičme i oštećenje kičmene moždine. Prvi put je operisan devetog dana po rođenju, i od tada počinje njihova zajednička borba.
Uprkos naporima lekara, Nikola je detinjstvo proveo u invalidskim kolicima. Nikada nije potrčao sa svojim drugarima, šutnuo loptu, verao se po drveću.
Izuetno inteligentan, vesele naravi, oduvek je bio omiljen u društvu. Urođena mana nije ga sprečavala da niže petice u školi, pohađa časove gitare u Muzičkoj školi i osvaja nagrade na takmičenjima.
Nade da se Nikolino zdravstveno stanje može poboljšati podstakli su tekstovi o uspešnom lečenju sličnih slučajeva matičnim ćelijama. Međutim, treman se obavlja u Kini. Trebalo je prikupiti čitavo bogatstvo za tretman, jednomesečno lečenje u bolnici i daleki put, a para niotkuda. U kuću samo jedna plata.
Roditelji nisu gubili nadu, počeli su akciju prikupljanja novca, kontaktirali poznate pevače, tražili pomoć lokalnih kompanija. Nešto što je na početku izgledalo kao nemoguća misija, ubrzo je postalo ostvarenje sna. Nikola je dve godine za redom, najpre 2012. u Kini, a potom i 2013.na Tajlandu, lečen matičnim ćelijama. Nakon toga ustao je iz invalidskih kolica.
Ali, ni to nije bilo dovoljno za potpuno izlečenje. Kineski lekari preporučili su nastavak lečenja, ali 16 hiljada evra, koliko je prošlog leta bilo potrebno za putovanje i tretman od 6 doza matičnim ćelijama, roditelji više nisu mogli da prikupe. Nadu nisu gubili. Desiće se nešto dobro, stalno su govorili, hrabreći se međusobno. I desilo se.
Iz štampe su saznali da su roditelji preminule devojčice Tijane Ognjanović odlučili da baš za Nikolu, uz još dvoje dece, uplate novac za lečenje, koji je ostao na njihovom žiro računu. U domu Pavlovića neverica. Radost je zamenila sumnju kad su im Ognjanovići telefonirali, a potom i uplatili novac koji će biti dovoljan za Nikolin odlazak na Tajland.
Euforija u Majdanpeku ne jenjava već danima. Njihov Nikola veruju, vratiće se sa Tajlanda na svojim nogama, bez štaka.
Avionska karta već je rezervisana za 30.jun.
IZVOR FOTOGRAFIJA: lična arhiva Nikole Pavlovića
