Promašio je Albukerki ali je stigao do svih nas

“Ako ti jave umro sam, a bio sam ti drag, možda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla…”

Kad god se neko meni drag preseli u večna lovišta, setim se Besmrtne pesme Mike Antića. Jer, sve ih spaja ta jedna reč koja kaže – da im smrt ne može ama baš ništa!

Izvor fotografije: s739.photobucket.com

Legenda, bard, maestro, a ipak, sasvim običan, neprimetan “večiti mlađi referent” (“dokle ću da budem mlađi referent, od koga sam ja to mlađi” – urlao je na Šojića u Tesnoj koži). Duško Dugouško, Pantić, Ostojić….Nikola Simić.

Videla sam ga jednom, pre desetak godina, kod V beogradske gimnazije u Beogradu. Sa kačketom i naočarama, probijao se kroz masu, gotovo je trčao. Jer, kud bi stigao da je stajao sa svima koji ga poštuju i vole.

Za njega je pozorište bilo život i smisao postojanja. U kultnoj predstavi “Buba u uhu” igrao je do poslednjeg trenutka, preko 1500 puta, preko 45 godina…

Izvor fotografije: jdp.rs

Kažu da je “u običnom životu”, van scene, bio povučen, ćutljiv. Da li je neko njega umeo da nasmeje kao što je on milione?

Otišao je još jedan od stubova Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Da se nađe sa Ružicom Sokić i Rahelom Ferari, pozdravi brata Slavka Simića…

U jednom od poslednjih intervjua Nikola je rekao i ovo:

“Ne mislim kakav sam bio, kakav sam sada. Nemam žal za mladošću. I da imam, mislite da bi mi to pomoglo? Svojevremeno su moj brat Slavko i Ljiljana Krstić igrali u Joneskovim „Stolicama“ u starom Ateljeu u zgradi „Borbe“. Zapamtio sam jednu rečenicu iz teksta koju izgovara Slavko: “Budimo zadovoljni s malim“. Zapamtio sam je za ceo život. Treba se radovati, jer jedino tako čovek može da se spasi. I voleti. …”

Na vest o smrti Nikole Simića, kao nekim čudnim sticajem okolnosti, stigla je još jedna : preminuo je Zoran Čalić, reditelj uvek rado gledane Žikine dinastije. I njoj je Nikola dao svoj osobiti pečat.

Reći ću još samo ovo. Kad se sretnete vas dvojica, Mika Antić i ti, molim vas učinite još ovo milionima vaših obožavalaca : pokvarite nam igračku koja se zove bol. Jer, mi to ne umemo.