Nobelova nagrada – san i prestiž

Naučnici Vilijam Kelin, Piter Retklif i Greg Semenca osvojili su Nobelovu nagradu za medicinu za 2019. godinu za otkriće „kako ćelije osećaju i prilagođavaju se dostupnosti kiseonika“, saopšteno je u Stokholmu.

Medicina je prva oblast za koju se dodeljuje Nobelova nagrada, a slede fizika i hemija. Lauerati za nagradu za književnost, koja će ove godine biti doneta i za ovu i za prošlu godinu, biće objavljeni u četvrtak, dok će nagrada za mir biti saopštena u petak u Oslu.

Nobelova nagrada se od 1901. godine u skladu s testamentom Alfreda Nobela dodeljuje muškarcima, ženama i organizacijama koji su svojim radom dali veliki doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel ušao je u istoriju kao pronalazač dinamita, ali bio je i vešt pesnik i zaljubljenik u stihove Shelleyja i Byrona. Pisao je pesme celog života, nekad na maternjem švedskom, ali većinom na engleskom jeziku.

PRVI NEEVROPLJANIN

Rabindranat Tagore je bio prvi dobitnik Nobelove nagrade (u bilo kojoj kategoriji) koji nije bio Evropljanin, a ni belac. Ova nagrada u oblasti književnosti dodeljena mu je 1913. godine.

JEDINI SRPSKI DOBITNIK

“Za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje”, Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine. U najužem izboru su, pored našeg književnika, bili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija.

MLADI NOBEL

Najmlađa je dobitnica Malala Jusufzai iz Pakistana koja je 2014. godine s punih 17 godina dobila Nobelovu nagradu za mir.

STARI NOBEL

Sa 90 godina Amerikanac ruskog porekla Leonid Hurvic (Hurwicz), dobitnik nagrade za ekonomiju 2007, najstariji je dobitnik Nobelove nagrade. On je umro u junu 2008. samo nekoliko meseci pošto mu je dodeljena nagrada. Među ženama najstarija dobitnica je britanska književnica Doris Lesing koja je isto 2007. sa 87 godina dobila Nobelovu nagradu za književnost.

GANDI BEZ NOBELA

Počevši od 1937. godine, indijski vođa Mahatma Gandhi je nominovan pet puta za nagradu. Njegova poslednja nominacija je stigla samo nekoliko sedmica nakon njegovog atentata u januaru 1948. godine. U tom trenutku u svojoj istoriji Nobelov odbor nikada nije dodelio nagradu posthumno, iako je prvobitna povelja ovo dozvoljavala u olakšavajućim okolnostima. Međutim, komisija je utvrdila da Gandi za sobom nije ostavio nikakve odgovarajuće naslednike, ili organizacije sposobne da prihvate nagradu. Umesto toga komisija je odlučila da nikome ne dodeli nagradu za mir, navodeći da ne postoje “odgovarajući živi kandidati” vredni nagrade. Godine 2006, više od 50 godina nakon Gandijeve smrti, komisija je javno priznala propust, izrazivši žaljenje što Gandi nikada nije dobio nagradu.

ODBIJEN NAJVIŠE PUTA

Nominacija Sigmunda Freuda za psihoanalizu razmatrana je čak 12 puta, ali je svaki put odbor za medicinu odbacivao zbog zaključka da psihoanaliza nema naučnu vrednost.

NAGRAĐIVANE PORODICE

Nakon prvih dodela Nobelove nagrade, šestero dece je krenulo stopama svojih roditelja i sami su postali dobitnici.

Sedmo dete, Lorens Breg, osvojio je nagradu zajedno s ocem Vilijemom za fiziku 1915. godine.

Porodica Kiri ukupno je osvojila četiri nagrade, a petu “stekla” venčanjem. Dve su pripale Mariji Kiri, koja je još uvek jedina osoba koja time može da se podiči. Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugom Pjerom. Nobelovu nagradu za hemiju osvojila je 1911. Najstarija kćer Irena dobila je Nobelovu nagradu za hemiju zajedno sa suprugom Frederikom Žolijem 1935. Irenina mlađa sestra Eva Kiri, jedina iz porodice koja nije izabrala naučnu karijeru, udala se za Henrija Ričardsona, osvajača Nobelove nagrade za mir 1965. kada je bio na čelu UNICEF-a.

Šveđanin Gunar Midal osvojio je Nobelovu nagradu za ekonomiju, a osam godina kasnije njegova supruga Alva bila je dobitnica Nobelove nagrade za mir.

POSMRTNE NAGRADE

Statut Nobelove fondacije od 1974. ne predviđa posmrtno dodeljivanje nagrade. Pre te promene su samo dve osobe osvojile Nobela nakon smrti.

Generalni sekretar UN Šveđanin Dag Hamarskjold poginuo je u padu aviona 1961, ali je proglašen dobitnikom Nobela za mir kasnije iste godine.

Nobelova nagrada za književnost je 1931. posmrtno dodeljena još jednom Šveđaninu, Eriku Akselu Karlfeltu.

Odbor je 2011. dodelio Nobela za medicinu Kanađaninu Ralfu Stajnmanu, ne znajući da je lekar preminuo tri dana pre objave dobitnika i ta nagrada je priznata.

DOBITNICI NAGRADE U ODSUTNOSTI

Od 1901. petoro dobitnika Nobela nisu mogli da učestvuju na svečanoj dodeli nagrada u Oslu.

Nemački novinar i pacifisat Karl fon Osecki bio je u nacističkom koncentracionom logoru kada je 1936. proglašen dobitnikom.

Kineski disident Lu Sjaobo bio je u zatvoru 2010, a ruskog disidenta Andreja Saharova je 1975. predstavljala njegova supruga Jelena Boner.

Bivši poljski predsednik Leh Valensa je 1983. godine odbio poziv na dodelu nagrade u Oslo jer je strahovao da mu neće biti dopušten povratak u Poljsku.

Mjanmarska opoziciona liderka Aung San Su Ći nalazila se u kućnom pritvoru kada je 1991. osvojila Nobela. Iako joj je bilo dopušteno da otputuje u Oslo, odbila je poziv iz istog razloga kao Valensa.

ODBILI NOBELOVU NAGRADU

Retko je, ali se dešavalo. Francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr dobio je Nobelovu nagradu za književost 1964. godine, ali je odbio, kao i zvanične počasti.

Godine 1973. komunistički vijetnamski vođa Le Duk To je nagrađen nagradom za mir zajedno sa državnim sekretarom Sjedinjenih Država, Henrijem Kisindžerom. Kisindžer je prihvatio svoju nagradu, ali je To odbio, naglasivši da pravi mir jos uvek nije postignut.

Kada je ruskom pesniku i romanopiscu Borisu Paternaku dodeljena nagrada za kjiževnost 1958. godine, on je ubrzo prihvatio, čak je poslao telegraf komisiji da je “izuzetno zahvalan” i “ponosan”. Međutim, zvaničnici Sovjetskog Saveza, koji su uspešno sprečili objavljivanje Pasternakovih dela, odmah su ga prisilili da odbije nagradu. Nobelova fondacija nije odabrala drugog pobednika, niti je uklonila Pasternaka iz zapisnika. Konačno, 1989. godine Pasternakov sin Evgenij je prihvatio nagradu u ime svog oca.

Pored toga, Adolf Hitler zabranio je trojici nemačkih dobitnika da prime nagradu – Rihard Kun (Hemija 1938), Adolf Butenand (Hemija 1939) i Gerhard Domagk (Medicina 1939).

DVOSTRUKI DOBITNICI

Svojim zaslugama čak četvoro naučnika imalo je tu čast da čak dva puta osvoje nobelovu nagradu:

Amerikanac Džon Bardin dvostruki je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Jednom za razvoj tranzistora, a drugi put za pronalazak “BCS teorije”.

Britanski hemičar Frederik Sanger zaslužan je za objašnjavanje strukture insulina i za otkrivanje metode po kojoj se mogu utvrditi DNK sekvence u nukleinskim kiselinama, za šta je dva puta nagrađen.

Već smo spomenuli Mariju Kiri kao dvostruku dobitnicu, a svakako jedan zanimljiv spoj napravio je Lajnus Poling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju i za mir.

NOBEL REKORD

Rekordan broj nominacija za Nobelovu nagradu za mir bio je 2013. kada je bilo 259 kandidata, među kojima i 50 organizacija. Osim imena dobitnika, njihova imena biće otkrivena za 50 godina.

NAGRAĐIVANA POLJA

Vremenom, nakon velikog broja dodeljenih nagrada, mogu se izvući i zanimljivi zaključci o tome koja polja naučnog rada su do sada najviše puta bila nagrađena. Evo nekoliko primera:

• Dobitnici Nobelove nagrade za književnost obično pišu prozu.
• U fizici se nagrađuju najviše radovi posvećeni česticama, a
• na polju hemije prednjači biohemija, dok
• u medicini preovlađuje genetika.
• U ekonomiji vođstvo ima makroekonomija.

NAGRADA ZA EKONOMIJU (NI)JE NOBELOVA

Testamentom Alfreda Nobela utvrđeno je stvaranje pet nagrada: za fiziku, hemiju, medicinu, mir i književnost. Međutim, 1969. godine dodeljena je i šesta nagrada. Povodom tristote godišnjice postojanja, Centralna banka Švedske je 1968. godine stvorila zadužbinu za finansiranje nove nagrade, uvažavajući dostignuća u ekonomskim istraživanjima. Poznata kao “Nagrada Švedske banke u ekonomskim naukama u sećanje na Alfreda Nobela”, dobitniku dodeljuje Švedska akademija nauka u saradnji sa nagradnom komisijom.

Kada se rađaju Nobelovci

Verovali ili ne, ukoliko ste rođeni 28. februara ili 21. maja, vi ste potencijalni dobitnik jer je ovo jedan od najčešćih datuma rođenja nobelovaca.

Koliko god to želeli, ne možete sami sebe nominovati za Nobelovu nagradu – neko drugi to mora učiniti umesto vas. Morate biti živi u vreme nominacije. A ako ste nominovani, verovatno nećete ni saznati, osim ako ne pobedite. Svake godine ima više od 200 nominovanih za razne nagrade, od kojih mali broj uđe u uži izbor. Imena kandidata, kao i onih koji su ušli u uži izbor, čuvaju se u tajnosti 50 godina, delom kako bi se sprečilo lobiranje u ime kandidata.

(podaci prikupljeni sa neta iz više izvora, fotogafije uglavnom sa sajta Nobelove nagrade)