Pobednička euforija
Pobednička euforija me ne napušta celu nedelju! Orlići, košarkašice, vaterpolisti…Ah, kako mi je srce puno!
Iskreno, sport se ne nalazi na listi mojih prioriteta, ne gledam, ne navijam, osim u izuzetnim situacijama kakve su bile ove poslednjih dana, ne treniram, nisam se nikada oduševljavala sportistima. Znam taman dovoljno da budem dobro informisana i da mogu ravnopravno da učestvujem u razgovoru sa kolegama.
Sećam se da sam u samom finišu Svetskog prvenstva u fudbalu 2006.godine, koje se održavalo u Nemačkoj, radila emisiju posvećenu ovom nadmetanju. Dobro sam obavila domaći zadatak i nabubala milion raznih podataka i zanimljivih priča, od prvog šampionata u Urugvaju 1930.godine kada je Jugoslavija poražena u polufinalu ali je čitav svet slavio našeg golmana Milovana Jakšića – El grande Milovana, preko statistike najuspešnijih reprezentacija sveta, do tog aktuelnog prvenstva na kome je naša reprezentacija prvi put nastupala kao Srbija i Crna Gora. Zablistala sam te večeri, ali sam većinu podataka ubrzo zaboravila.
Rekoh, nisam navijač, ali kada gledam neki meč, svejedno da li je fudbalski, košarkaški, teniski, strastveno navijam, bodrim naše, ali ih i kudim, urlam na sudije. Ponekad nemam živaca da odgledam završnicu, strah me je da ne pođe nešto po zlu.
Međutim, prošle subote sam gledala orliće i navijala iz petnih žila. Malo je reći da sam oduševljena. Ne samo što su prvaci sveta, što je neverovatan i veličanstven uspeh, već što su održali lekciju svima nama kako se bori za svoju zemlju, kako se Srbija voli! To pričam svima već nedelju dana. Suze radosnice, lavina emocija, himna…Srbija ima čime da se ponosi!
Plakala sam kao kiša poslednjih nekoliko minuta utakmice i tokom ceremonije uručenja medalja. Nadam se da sam uspela mlađem sinu, koji me je u neverici pitao zašto plačem kada su naši mladi fudbaleri najbolji na svetu, da objasnim da ne plačem samo zbog trijumfa, već što su nas ova deca podsetila šta je to nacionalni ponos. Veličajući tuđe, zaboravili smo naše.
Prvaci sveta u fudbalu – mlada reprezentacija Srbije FOTO: fakti.org
I košarkašice, koje nisu važile za favorite, vraćaju se sa evropskim zlatom i vizom za Olimpijadu! I to zato što su igrale strasno i predano, borile se do poslednjeg zvižduka pištaljke, što su verovale u sebe i što su znale koliko će osvajanje evropskog trona obradovati sve nas obične smrtnike.
Bila sam ponosna i večeras kad su naši vateroplisti osvojili trofej Svetske lige, kao i na svih 15 odličja naših sportista osvojenih na Evropskim igrama u Bakuu.
Probuđen nacionalni ponos! I euforija koja traje…
IZVOR FOTOGRAFIJE: nezavisne.com
2 Comments
Negoslava
Prepisujem s Fejsbuka, napisao Miodrag Ristić
Razmišljam nešto, kako je ovo moguće? Kao da je u Srbiji jedina šansa da se ostvariš ili dokažeš u nečemu – sportski teren. Zašto? Zato što na njemu vladaju jednostavna pravila, koja se uglavnom poštuju? Zato što tamo sve zavisi samo od tvog rada i talenta?
Ne bih da mračim, ali izgleda drugi narodi to isto imaju i na nekim drugim mestima…
Suzana Stamenković
Poremećen sistem vrednosti…