Povratak na Santorini, 21.deo
Trenuci za nezaborav za sve koji dođu na Santorini jesu dok Sunce odlazi na počinak. Te veličanstvene boje, od svetle zlatne do tamne crveno-narandžaste dok se zlatna kugla gubi na horizontu, treba videti i doživeti. Imam utisak da dok Sunce zalazi, a sada je to već negde posle 18 sati, sve na ostrvu stoji. Turisti, gde god se zateknu oduševljeno uživaju u tom neponovljivom trenutku, želeći da ga ovekoveče na fotografijama.
Zalazak se u Imerovigliju posmatra kod Crkve Anastasi, kod Crkve Svetog Đorđa, kao i u brojnim restoranima i hotelima načičkanim na obodu Kaldere. Obavezan detalj, uz Sunce na horizontu, jeste i “petra Skaros”, odnosno “kamen(stena) Skaros” koji se isklesan vetrom i kišom, sa dna Egeja veličanstveno izdiže do visine od 400m.
Sa jednog mesta Kaldere do stene postoji putić koji se čak pri vrhu završava stepenicama odakle se pruža poged od kojeg zastaje dah. Mada je teško poverovati, nikada se nisam usudila da se upustim u takav izazov i popnem se na Skaros.
Jedan od deset najlepših zalazaka užarene zvezde na svetu dešava se u Iji,deset kilometara udaljenoj od Imeroviglija na krajnjem zapadnom, izbočenom delu ostrva, vizuelno bliže horizontu. Ali to je tako neznatno u stvarnosti da se lepota užarenosti, vatre i eksplozije boja na nebu podjednako dobro vidi sa bilo kog uzvišenog dela Santorinija. Na tim mestima sa dobrim pogledom uvek bude okupljena veća grupa ljudi, opremljenih raznim video, foto, andro kamerama, tako da zalazak prerasta u grupni doživljaj.
Svake večeri se na tim mestima turisti pozdravljaju zaranjanje poslednjeg dela ogromnog užarenog sunčanog kruga u more gromkim aplauzom i uzdasima. Čak sam na nekim licima videla tugu i bol zbog smiraja dana i to nije bilo veštačko, već iskreno osećanje koji taj trenutak izazove u ljudima. Ozarena I nasmejana lica drugih su mnogobrojnija jer ih očara lepota samog čina koji se dešava tu negde, sasvim blizu i ispred njih.
Mislim da je svaki lični doživljaj zalaska Sunca prouzrokovan neizbežnim mešanjem energija prisutnih osoba uz povećano delovanje magnetne sile koju Santorini poseduje, pečat koji svako ponese sa sobom odlazeći dalje.
Ovde je od nečeg što se svakodnevno dešava napravljena atrakcija, ali mi na pamet padaju večeri kada nisam ni znala da je Sunce zašlo, čak ni da postoji što je slučaj i sa svima koji trenutno ovde rade puno sati i preumorni su za bilo šta što nije vezano za posao. U potpunosti razumem taj osećaj i jer sam i ja takva bila.
Zato obožavam ovo leto jer ću sigurno po povratku u Srbiju svaki, ali baš svaki dan razmišljati gde je Sunce, iako ga ne bude bilo, jer mi je u glavi slika njegovog celodnevnog puta koji se jasno sada svakoga dana odvija pred mojim očima i ispunjava mi dušu.
Autor: Suzana Spasić Stamatelatos
fotografije: pinterest