Repušnica – Simbol napuštenih srpskih sela

Iako je u Srbiji sve više napuštenih sela, Repušnica u blizini Knjaževca, na obroncima Stare planine, već dve decenije simbol je svih mesta bez stanovnika.

Kuće stare, oronule, otključane, davno napuštene, zarasle u korov. Sokaci sablasno pusti. Nema struje, vode, telefona.  Iz nekada punog sela, život je nestajao, dok se i poslednji meštanin nije odselio pre dvadesetak godina.

Meštane otišle u potragu za boljim životom, ne može ništa vratiti na vekovna ognjišta, ali ih nostalgija može podstaći da obnove stare kuće i da u njima provode praznike, odmore, a možda jednom i penzionerske dane.

Vesnici tih dana možda su Jovanovići, Nikola i Drina, koji od 2007. godine nastoje da vrate život u selu.

Najpre su, uz podršku rođaka iz Amerike, obnovili zavetni krst na ulazu u selo.

To je postalo mesto spajanja, tako da se iz godine u godinu za Svetu Trojicu tu okuplja sve više ljudi. Kraj obnovljenog zavetnog krsta prisete se svojih predaka i pomole da se u selo vrati život.

Kuću Drininog dede, staru tri veka, Jovanovići su obnavljali deo po deo, ali čuvajući njen autentični izgled.

Od porodičnih fotografija, preko pokućstva, sve oslikava duh starih vremena.

Domaćica nam nabraja sačuvane predmete: stari opančići koje je nosila kao mala, ogledalo, češljara, vurka, sofra, tronošci, drveni krevet, pegla žarulja, limeno posuđe,  izdubljene i sasušene tikve koje su se koristile za zahvatanje vode, pijenje rakije…

Tu je i staro ozidano ognjište gde domaćica i sada za decu i unučad sprema stare specijalitete.

“Okupimo se svi i sednemo kraj ognjišta kao što su nekada činili moji stari. Pečemo pogaču, gibanicu, krompir, pripremamo pasulj, meso”, otkriva nam Drina.

Uređena bašta, čeka za lovce i tri prekrasne drvene kuće za trojicu unuka. Sve kao u bajci. Međutim, solarni paneli na krovu i satelitska antena ipak pokazuju da ovde vreme nije stalo.

Svoju ekološku oazu Jovanovići su upotpunili kupovinom i kuće kraj reke.

“Kad sam dobio unuke napravio sam za njih brvnare, zatim čeku za lovce. Pregradio sam reku, napravio splav. Imam pečenjaru, ribnjak koji još nije aktiviran, tako da ovde ima svega, a najviše čistog vazduha”, objašnjava nam Nikola, rudarski inženjer u penziji.

Prvi komšija takođe koristi solarne panele, a jednu od kuća zakupili su lovci koji u šumama koje oružuje selo love divljač.

Na stari zdravlja srećemo i komšiju Deska koji na skrovitim mestama u blizini granice sa Bugarskom bere pečurke. Veliki šumski plodovi u njegovoj korpi svedoče da i za gozbu i za prodaju ima dovoljno.

Pred jednom od kuća zatičemo i Drakčeta, koji kao u nadrealnim filmovima, na ogromnom kamenu kao stolu, rešava sudoku u časopisu starom čitavu deceniju.

“Mir i tišina. Nama starima sada to treba. A dole u Knjaževcu nema života, tamo ne mogu da živim.”,

kaže nam Drakče.

Priča o prvom napuštenom selu u Srbiji došla je u žižu javnosti zahvaljujući zaječarskom novinaru Radetu Stojčiću, koji već  decenijama nastoji da ukaže na problem napuštenih sela.

Prvo je to bila radijska reportaža kada su u selu ostala samo dva stanovnika, a potom i televizijska, kada je 1999. godine i poslednji meštanin, čika Bora otišao iz Repušnice. Na obnovljenoj kući Drine i Nikola, Radetov citat iz jedne od reportaža.

“Ja nisam imao nadu, niti veru ili želju da nekog ubedim da se vrati u selo. Namera mi je bila da podsetim ljude da to selo postoji, da iz sela sve potiče”

Rade već dugo druguje sa Jovanovićima i njihov je čest gost u selu.

Leti dolaze i prijatelji njihove dece i unuka, ali je od kasne jeseni do ranog proleća do sela, zbog razrovanog puta, teško i doći.

“Teško je ovde da čovek bude sam. Ja sam pokušavao više puta da budem sam ili samo sa suprugom, ali je stvarno sablasno , iako mi imamo solarne panele, strju, televiziji.” , objašnjava Nikola

“Mir, tišina. Tišina koja se jednostavno čuje. Samo je reka remeti. I poneka rečica. I onda tog trenutka očekujem da će neko naići, da će se pojaviti, ali nikog nema.”, dodaje Drina.

Na obroncima Stare planine odumiru sela. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati meštani u još nekoliko knjaževačkih sela ali je Repušnica, kažu naši domaćini, ostala simbol svih napuštenih srpskih sela.