Gde se izgubila ljudskost?

Mudrac kaže – gledaj čoveka kako se ponaša kada se nešto deli besplatno, pa ćeš videti kakav je.

Za ovo o čemu pišem nema pravih reči. Neću umeti ni ja da ih sročim. Posegla sam za videom o nesrećnoj ženi koja je skočila sa terase u kafić. Pripremila sam se na uznemirujući karakter snimka. Priznajem, radoznalost je bila jača, a lepo su me upozorili.

Gledala sam iznova i iznova. Umesto da se šokiram samim činom, što naravno i jeste užasno, ostala sam iznenađena ponašanjem gostiju kafića koji su se, bukvalno, razbežali. Kao da je pala cigla, pa da ih ne zakači još neka. Niko nije ni pogledao, a kamoli potrčao. Da vidi da li je živa, da pokuša bar nešto da uradi.  Izašli su iz kafića, mirno.  Pokupili su jakne i tašne, ne pogledavši je.

Ok, razumem prvu reakciju. Jeste stravično. I ja bih pobegla, u prvom momentu, ali bih se vratila. Da vidim može li se pomoći. Znam sigurno da ne bih „zverala“ gore da vidim odakle je pala. Kao da je mesto obeleženo, šta li i kao da je to uopšte važno. Tada ili bilo kada.

Postali smo takvi. Nikakvi. Ravnodušni. Baš nas briga. Čovek padne na ulici, pijan je. Tuku ga, zaslužio je. I nas su tukli kad nismo bili dobri. Sad jesmo, gledamo svoja posla. Nemoj da nas uznemiravate, mi smo se za to izborili!

IZVOR FOTOGRAFIJE: qadin.net