Neke se tuge nikada ne prebole
Pod velikim trpezarijskim stolom, šćućureni između stolica, ređamo kocke, gradeći stari Majdanpek. Ja, petogodišnja mezimica Sporićevih i Anđelkovićevih, i moj deda Mile, koji se sa skoro dva mestra visine, jedva smestio ispod stola.
Slika druga. Za istim tim masivnim, četvrtastim stolom deda i ja igramo tablić. I kad su mi karte očajne, a ja suviše mala da shvatim da nije tragično izgubiti, deda se napravi nevešt i veselo kaže: „Zanka, opet si pobedila.“
I tako ređaju se slike u mom sećanju…svakog dana zajedno čitamo „Večernje novosti“, omiljene dedine novine, letim nebu pod oblake dok me deda ljulja u obližnjem vrtiću preko puta zgrade, vezice prvih crvenih trešanja koje mi je kupovao na pijaci, ogrlice od lipe koje smo zajedno nizali…
Mnogo slika koje sam za nepunih šest i po godina uspela da sačuvam u sećanju, a ipak nedovoljno da popune prazninu koja je ostala nakon njegove prerane smrti.
Zvao me je Zana, skraćeno od Suzana, a često i Zanka Ganka, jer sam rođena sva crnopurasta, sa gustom crnom kosicom. Do prvog rođendana već sam bila plava, sa belim tenom nalik babi i njenoj familiji, ali je nadimak ostao.
Kao prvom unučetu, a u toj privilegiji sam uživala punih pet godina, nije bilo želje koja mi nije ispunjena. Deda je zbog mene bio u stanju da se posvađa sa mojom tetkom i ujacima ili da prigovara mami na prekoj naravi, koju sam, uzgred budi rečeno, „povukla“ na nju.
I kasnije, kada su se rodili Biljana i Igor, moje mesto na porodičnom tronu nije bilo uzdrmano.
Iako umoran od rada u rudničkoj topionici, deda je nasmejan dolazio kući, željan igre sa mnom i zapanjen mojim znanjem. Pričale su kasnije njegove kolege kako je s ponosom prepričavao sve naše zajedničke dogodovštine.
Miodrag Sporić
Deda je umro davno, na današnji dan pre skoro četiri decenije. Pozlilo mu je na poslu i uspeo je da stigne do kuće, ali srce više nije izdržalo. Bio je još relativno mlad, nije imao ni 56 godina, nije dočekao penziju…
I koliko god se radovala novogodišnjim praznicima, uvek se tužna probudim 2.januara i setno prebirem po sećanju, trudeći se da u mislima oživim još neki detalj iz ranog detinjstva. Tako su i danas iskrsle sve ove slike…
IZVOR FOTOGRAFIJA: iz porodičnog albuma
