Sigurna kuća – čas je ima, čas ne

Sredinom decembra u Zaječaru je otvorena Sigurna kuća. Objekat, koji je grad dobio kao donaciju 2010.godine, adaptiran je i opremljen nameštajem iz nekadašnjih objekata za smeštaj žrtava nasilja. Kako je rečeno na prigodnoj svečanosti,u kući će moći da boravi šest osoba, a ako potrebe budu veće, biće otvoren još jedan objekat.

Od tada se o Sigurnoj kući nije čula nijedna reč.

Deset meseci kasnije, upriličeno je novo svečano otvaranje istog objekta, ali druge namene. Tu će biti smeštene gerontodomaćice koje će pomagati starim licima u gradu i zaječarskim selima.

Šta se desilo sa Sigurnom kućom? Premeštena je? Porodično nasilje je otišlo u istoriju?

Bilo bi dobro da je tako, ali i dalje ima žena kojima je smeštaj u sigurnom i zaštićenom objektu jedini način da od muža nasilnika sačuvaju živu glavu. Prema podacima zaječarskog Centra za socijalni rad  prošle godine podneto je tridesetak prijava porodičnog nasilja, a stvaran broj je višestruko veći.

Zaječar je bio jedan od prvih gradova u Srbiji koji je imao Sigurnu kući, a u jednom trenutku radile su čak dve.

Prva Sigurna kuća u Zaječaru proizašla je iz Udruženja majki, a osnovala ju je Javorka Milojević 2005. godine. Dve godine kasnije objekat je pripojen zaječarskom Centru za socijalni rad. Saradnja je trajala dve godine, a onda je iz (ne)znanih razloga partnerstvo raskinuto. Udruženje majki zakupilo je novi objekat i nastavilo da radi do kraja aprila 2010.godine. Više nije bilo para pa je kuća, kroz koju je prošlo 435 žena sa decom, zatvorena.

Centar za socijalni rad je, nakon raskida partnerstva, iznajmio drugi objekat i otvorio novu Sigurnu kuću, tako da su u Zaječaru 7-8 meseci postojala dva utočišta za žrtve nasilja. Međutim, zbog problema sa zakupom i ovaj objekat je zatvoren aprila 2010.godine do, kako je objašnjeno, ne nalaženja nove pogodne lokacije.

Rešenje se pojavilo novembra iste godine kada je jedna Zaječarka,koja je želela da ostane anonimna, testamentom svoju porodičnu kuću ostavila gradu.

Iako je prvobitna priča, dok je gospođa još bila živa, glasila da će u tom objektu biti dečji vrtić jer ona nikada nije prežalila sina jedinca koga je rano izgubila, nakon njene smrti jedina zvanična verzija bila je da je testamentom insistirala da kuća posluži za zaštitu žena i dece.

Dečji vrtić niko više nikada nije spomenuo. Od novembra 2010. do svečanog otvaranja prošlog decembra o tom objektu se govorilo samo kao o Sigurnoj kući. A onda smo naprasno zaboravili i na to. Sada je to dom gerontodomaćica. Dok ne smislimo nešto drugo ili dok se projekat ne završi. A to je za 4 meseca.

IZVOR FOTOGRAFIJE:  www.detuti.hu