Izduvao se balon!

Baš me je nešto obradovalo kad su počeli ovi studentski protesti u Srbiji. Gledam ih kako se bore za svoja prava. Nadam se i verujem da su konačno odlučili da progovore o uslovima studiranja i kvalitetu nastave. Sudim po parolama, duhovitim, jasnim i jezgrovitim da im je „dogorelo do nokata“.

Navijala sam za njih i ja sam nekada davno bila student. Takozvani redovni. Za četiri godine jedini trošak bili su udžbenici. Retko koji novi, uglavnom stari, pa na popustu. Više sam plaćala za kafe u pauzama predavanja. E, to je bilo besplatno školovanje!

Možda smo zato neke stvari prećutkivali a možda i nismo imali dovoljno vremena za revolt. Ko zna. I među nama je bilo „revolucionara“. Ne znam da je iko od njih postigao bog zna šta u životu. Pogubili su se od silnih ( ličnih ) nezadovoljstava.

Ali danas je drugačije, neuporedivo. Decenijama tinja. Menjaju se ministri prosvete ( sve gori od goreg) a studenti plaćaju cenu njihovih mudrih uredbi i zakona čiji je jedini motiv da se ovi mladi ljudi i njihove porodice dovedu do prosjačkog štapa. Naši su roditelji nekada uzimali kredite da promene nameštaj. Njihovi danas da školuju studenta. Studiranje nije roba, bila je jedna od parola. E pa, u ovoj državi izgleda da jeste.

Posle pet sati pregovora sa ministrom Verbićem studenti su postigli dogovor. Nije mi baš jasno kakav, osim da u ponedeljak neće biti velikog protesta u Beogradu. Vlada je odahnula, još jedna manipulacija je uspela.

Da li su studenti zadovoljni? Ne znam, ja nisam. Imam osećaj da su pali na jednom od najvažnijih ispita. A nisu dobili dodatni rok!

IZVOR FOTOGRAFIJE : tarzanija.com