Svetionik u okeanu svakodnevice

Upuštam se u život kao moreplovac u plovidbu. Prepuštam se bez straha iskušenjima i osećanjima kao nepredvidivim talasima. Potreban mi je vetar u jedra, ali i sigurna luka.

Najčešće plovim morem svojih sećanja. Anker spuštam uvek na isto mesto, tamo gde se već usidrila meni važna osoba. Slučajno i nenametljivo pojavila se na mom horizontu i postala neizbežna tačka mojih plovidbenih mapa, kao zvezda Danica prema kojoj se moreplovci odvajkada orijentišu.

Postala je moj svetionik u okeanu svakodnevice. Iskrenim osmehom i rečima prožetim toplinom vratila mi veru u ljude, strpljivo sačekala da joj otvorim kapiju svoje duše.

Naučila me je da  mirom i strpljenjem bojim karakter i da se bolji čovek postaje dobrotom, saosećanjem, plemenitošću.

Energijom,harizmom i uspehom koji je postigla kao da mi govori da život pruža onoliko koliko želim da prihvatim i da nema ničeg lošeg ako snivam velike snove.  Moguće je sve kada te na plovidbu životom vode osećanja, a podržava savest. Fer igra i čist obraz. Volim kada kaže:”Ne dokazuj se ni pred kim.Kada ostaneš sama sa svojim mislima, tada  si sebi najstroži i najpravedniji sudija.”

More nije uvek mirno, naiđu i bure i oluje, ali ja kormilo čvrsto držim svojim rukama, jer uvek u daljini vidim svetlo svog svetionika.

Retki su oni koji imaju prave uzore u životu. Ja imam. I zato sam sigurna da će moj brod uvek stići u pravu luku.

AUTOR TEKSTA: Nina Stojanović

IZVOR FOTOGRAFIJE: widelec.org