Koh od pirinča bio je omiljeni kolač mog tate, pa ga je mama spremala bar jednom nedeljno. Mirisao je lepo, na cimet i vanilu. Mrštila sam se i na sam pomen pirinča u bilo kom obliku, a kolač, koliko god bio ukusan, i koliko god ja bila slaba na slatkiše, nije se, blago rečeno, nalazio na listi mojih favorita. Zarekla sam se pre tridesetak godina, još kao devojčica, da taj kolač neću više nikada jesti, a kamoli spremati kad jednog dana odrastem. Prvi put mi je pirinčani koh pao na pamet prošle jeseni, dok sam, peglajući satima, u mislima pokušavala da oživim neke stare porodične slike. Pojavile su se s…